Nova Evropa

се међусобом нису ничим разликовали. Они се, као што сви видимо, чак ни данас много не разликују, иако су прошли кроз тешка искушења, кроз сталну борбу са туђином и кроз непрестани њихов утицај.

Само један део Јужних Словена, онај што се настанио између Дунава и Балкана, реке Искре и Црнога Мора, у данашњој Бугарској, није остао исто што су други Јужни Словени, па ни словенско становништво Јужне Србије. Он је имао злу судбину да, убрзо после досељења, у другој половини УП века (679 године), буде покорен од Бугара, једног монголског народа, да се с њим измеша и слије у једну народност, да прими његово име и да добије сасвим друге народне одлике, И тако, док су сви остали Јужни Словени, од Соче до Солуна, и од Јадранског Мора до планине Балкана, остали директни потомци Словена, који се до пред крај прве половине УП столећа настанише у данашњим својим земљама, дотле су данашњи Бугари — мешавина Јужних Словена и монголских Бугара, Монголска крв и монголски карактер, унесени у Словене између Дунава и Балкана, створили су ту другојачи свет, различит од југословенског. Бугарске су и телесне и душевне особине другојаче од оних других Јужних Словена. Мали раст, развијено а здепасто тело, врло истакнуте јагодице на лицу, мали, гдешто косо положен, очни прорез, јасни су монголски знаци бугарског типа, кога нема ни у Јужној Србији ни иначе међу Јужним Словенима. Отимачки дух, суровост и грубост, које често прелази и у зверство, битни знаци бугарског карактера, који се јасно види кроз целу бугарску историју (и који се тако јасно испољио у последњем рату), очевидно указује на душевне особине каквих нема ни на Сочи, ни на Сави, ни на Драви, ни на Тиси, ни на Морави, ни на Неретви, ни на Вардару.

Између Бугара и Јужне Србије, дакле, нема, у ствари никаквих ближих веза. Откако се из мешавине Јужних Словена и монголских Бугара створио нови, бугарски, народ, између њега и словенског становништва Јужне Србије није било нити непосредног додира нити мешања, да би се из тога могло извести да су се у Јужној Србији створили Бугари, Бугари су, додуше, у неколико махова, користећи се „општом забуном“, — или „без икаквих тешкоћа“, како то лепо каже познати историк К, Јиречек, — успевали, баш као и у последњем великом рату, да, за кратко време, овладају и Јужном Србијом; али од побугаривања народа у њој није могло бити говора, — народ је остајао што је и био, Бугари су понекад успевали да, за кратко време, овладају и Браничевом и Колубаром и Подрављем и Полимљем, па су у последњем рату држали и половину Србије, — па јесу ли их побугарили 2... Српске су земље држали и Грци и Турци и Маџари, и то

324