Nova Evropa

8. Старословенско о у (акцентованом и) неакцентованом слогу = о, као што је у Срба, док је у Бугара тај глас обично = у, (Гласови о, е на свршетку речи, у вокативу једнине, и у Бугара остају без промене.)

9, Старословенски глас а у неакцентованом слогу = а, _као што је у Срба, док се у Бугара тај глас обично изговара као Ђ (например; бабљ, жабђљ = баба, жаба).

10. Слогови ја, ша, жа, ча, остају без промене, као у српском језику, а не прелазе у одређеним случајевима у је, ше, же, че, као у бугарском језику (например жабљђ, множина: жа би),

11, Глас се х изгубио на почетку речи, као у већине Срба, али је хв— = ф (на пр. (х)леб, (хјитар, (хјодам, и т,. д,; али фала, фаћам, и т, д.. И иначе се глас х обично не говори, него се у унутрашњости речи или изгубио (као у речима сна, маћеа, ит, д.) или се наместо њега говори глас в (например: мува, суво, глуво, уво, мавање, јавање = јахање, и т, д.). На свршетку речи обично се место х говори ф (врф, меф, ораф, праф, страф, рекоф, осудиф и осудифме, — ифте; у Прилепу: плативме),

12. Старословенско 8 има различну замену: а) У Кратову, Куманову, Скопљу, и Тетову, у основи речи = у, негде без изузетка а негде готово без изузетка (например: гуска, кусо, кућа, мудро, суд, груди, зуб, пут, рука, и т. д.), Према томе, где се у наставку или свршетку речи говори глас а, а где у старом словенском имамо 8 (као например у облицима плетам, судам, и т, д.), такви су облици постали према другим облицима (по „аналогији“) каој што су имам (имамђ), дам (дамђ); 6) Око Штипа, Велеса, и Прилепа, говори се у основи речи отприлике у једној половини речи глас у а у другој глас а (например; буба, гуска, кус,-а,-о, кућа, мудро, оружје-оруже-, да испружам, пукам-цам, да пукнам, пупка од пупољак, суд (за суђење), судам, трудна жена, тупаница (песница), тупав, чубрика (чубрица, нека биљка), и т, д,); али се каже; гради, заб, маж, машко, мака, мачам (мучим), капина, матна вода, обрач, прат, пат, раб, рака, собота, скапо, трад (трат; за паљење), и т, д. Око Кичева и Битоља ове се речи говоре углавном као у Прилепу, а у Струмици углавном као иу Штипу; в) У дебарском крају (например у Галичнику) имамо у основи отприлике у три петине речи глас о као у Словенаца, а две петине глас у као у српском књижевном језику (например: глобок = дубок; доб = дуб, храст; 306 = зуб; клопче, модор = мудар; мока, мож, мошко; пот = пут; рока, скопо, собота, сод, тога = туга; топан = тупан, бубањ; и т, д.), али се каже: врућ, врућина, груб (ружан), гусеница, гуска, гусло, се надул, желудец, кус,-а,-о, кућа, оруже, пу-

337