Nova Evropa

Војници дивно изгледају, чеврљају по кругу, а у хладу испод густих дудових грана официри играју пикета,

Још се и данас виде на обе стране од пута остаци бојишта: делови неког аута, изврнута кара без точкова, већ _ утонула у земљу, костур митраљеза; артиљеријска муниција разног калибра разасута још, тамо негде цев од пушке, зарђали шљем, Већ се пењемо серпентинама преко огранака. Плауше, а десно нам остаје пут за Фурку, и некад лепи, чувени Дорјан, кога данас више нема. Некад главна пролазна тачка између Солуна и Цариграда сувим, пут за Солун из Јужне Србије данас је запуштен, мртав крај, Нема више ни пута за ову мртву варош, зарастао је, — убила га је прво жељезница, а довршила и са земљом сравнила артиљерија, и пријатељска и непријатељска. Дорјанци су се давно раселили у Валандово, Струмицу, Њевђелију, Солун, Само су остали рибари, подигли своје рибарске колибе недалеко од рушевина. старог Дорјана, искоришћују богати лов језерски, и снабдевају изврсном рибом скоро целу Јужну Србију, Језеро је нарочито богато великом сомовом рибом, шаранима, перкијом, једном врстом гргеча, и сардинама. Они свој лов, увек обилат, сносе коњима у Струмицу, путујући до ње 6—8 сати, А риба имамо овде као да смб на мору: посведневно.

Пењемо се све више, Серпентине честе, стрме, и опасне, Најзад пролазимо Костурно, велико богато село, То је пола пута до Струмице. Одатле почиње масив Плауше, кроз чије се кланце пробија пут. Када се испењемо, десно од нас, према Марковој Реци, помаљају се висови Беласице, бели и лети ин зими од снега. На чистом сунцу блистају се, као три главе шећера, три тумбе, три виса. На њима је тромеђа српскогрчко-бугарска, Гдегде густи четинари, иситан али густ честар од закржљалих храстова и брестова, И најзад, после петчасовне вожње фијакером, пењемо се преко села Попчева на огранак Беласице и спуштамо брзим темпом ка Струмици. Она се још не види, заклоњена је брежуљцима. Пред нама је пукла дивна долина, На јутарњем сунцу све бљешти. Зрак чист. Огражден се издигао нашем видику као зид, а преко њега је Малеш. Струмичку Долину затварају Беласица и Огражден благим нагибима, на чијим се вратима издигао купасти Пирин у Бугарској, Види се голим оком бугарска граница, иза које је одмах Петрич, средиште и центар комитских бугарских банда, Нема донде ни 32 километра.

Већ се помаљају прве куће. Циганска махала, једна стара турска караула, па се 15 минута возите кроз саме рушевине и десно и лево, преко џомбасте турске калдрме, Струмица је некад била велико трговачко место са око 30.000 становника. Утицај грчке пропаганде у њој је огроман, Имали су ту своје

345