Nova Evropa

»Es geht nicht an, за Јапф а шН бег Магјег von englischer Heuchelei zu reden und zu sagen: der Mann hat seiner Regierun6d, seiner Kirche, seiner Nation die Maske vom Gesicht derissen; darum wird er gehasst, Niemand hat dem herrschenden Klassen Englands herber die VW7ahrheit gesagt als Milton, niemand hat einer herrschenden SfroOmung sich Kkihner entgegengestemmt als Carlyle, und beide sind dadurch in der Achtunš ihrer Landsleute етзЕ гесће бгоз5 бем'огдеп.«

Али, како ми изгледа, професор Брандл не жели да запази овде ону огромну разлику између Бајронова држања на једној страни, и држања Милтона или Карлајла на другој: Бајрон је био пун презира и потсмеха у својим нападајима, док су Милтон и Карлајл толике патријоте, препуни љубави за. свој сопетвени народ, чак и у тренуцима кад су просипали орације пуне огорчена критицизма. Према Аустрији j је Бајрон показао исто толико презира као и према сопственој земљи, зато што је Метернихова монархија била тако славна у свом држању према потлаченима; али, као што професор Брандл сам каже, „nicht einmal die Oesterreicher haben es dem Сагbonari-Lord nachgetrašen, dass er ihre Regierung bei jeder Gelegenheit als einen Ausbund von Tyrannei iber Europa hinstelite, Fir die Poeten des Donaureiches, soweit ich sie kenne, ist heute wie vor sechzig Jahren Byron der dlanzendste Stern nach Goethe

Ниче је у свом „Ессе Ното" учинио посве истоветну ствар коју је Бајрон учинио, али он није зато одбачен од својих

емаца, — они тамо другојаче гледају на те ствари. Бајрон, међутим, изгледа да није никад био довољно свестан факта, да се родио у народу који је пронашао Магну Карту. Шегова борба, да учврсти право и слободу индивидуалца против организована, строго колективна, и утилитаријанистичког друштва, које зна само за своје сопствене законе и своју сопствену врсту прогреса, била је још на самом свом почетку осуђена да остане усамљен и неефективан одјек извесне борбе што се кроз векове гони кроз душу тог ипак великог и својим развојем напредног народа, — једне подземне и незапажене борбе, која тек с времена на време добија свој израз у народној филозофији и у поезији.

Такав је био, и такав је још увек, однос Лорда Бајрона. према његовој нацији, Али трновит пут његове славе имао је и својих светлих тренутака, од којих је он и сам доживео многе на самом почетку своје поетске каријере,

Оставимо сада на страну Бајронов однос према енглеском

друштву уопште, па се вратимо самом његову веку, његовим савременицима. оним масама са Пикедилија, оној омладини

376