Nova Evropa

вали у могућност распада Аустрије, иако су га желели“, па наводи неколико анекдота „као карактеристику менталитета аустријских Словена“, и каже: „То уосталом важи и за Србе"; и онда прича један свој доживљај у Сарајеву године 1912, где је са десетак народних посланика, (млађих и старијих) држао једну конференцију, на којој се расправљало како се треба држати у босанском Сабору приликом решавања једнога зајма. Он је тада рекао, на тој конференцији, да нити држи да је анексија Босне и Херцеговине дефинитивна, нити сматра уопште да је Аустрија држава од будућности; али нато, каже, „нико ми није ништа одговорио, а на лицима им нисам могао опазити да деле моје мишљење". И затим свршава ову своју белешку овим речима: „У рату су се аустријски Срби (као и Хрвати и Словенци) одлично тукли против нас, Србијанаца, и кад су као заробљеници нуђени да ступе у нашу војску, изговарали су се да не смеју, што ће их Аустријанци повешати кад дођу у Србију, и само су се неки примили жандармске службе и то на арбанашкој граници. Образовање добровољачких батаљона наступило је тек доцније, кад се појавила нада да ће Гермднија бити тучена.“ На ову белешку одговорио је, за Србе из Босне m Херцеговине, веома стварно и умерено, (у сарајевском „Народу“, од 3. јула), Г, Шћепан Грђић, па ћемо главни део његова одговора овде репродуковати: |

Морам истаћи да ме је ова тврдња [одличног [. професора веома изненадила. Изненадила ме је, што у погледу Срба под Аустријом није истинита, а што се фактима која су се догодића „за вријеме Рата може лако доказати. Ја знам да су Срби из Босне и Херцеговине који су били на граници и могли пребјећи, листом прелазили и јављали" се у добровољце. Из самог мог родног среза Гацка било је преко двије хиљаде добровољаца који су пребјегли у Црну Гору и јавили се у војску, и то одмах од почетка Рата. Кадз је пала Прна Гора, шеснаесторица, који нису могли да избјегну него су у Црној Гори ухваћени, били су у Гацку осуђени и објешени. Било је међу њима људи, као Новица Штиљевић, и од 60 година. Ако се узме да Гацко не броји више од 15.000 душа, од којих је близу половица муслимана, онда смијем рећи да је била међу Србима православне вјере опћа тенденција да прелазе границу и јављају се у добровољце. Тако је било ипо другим нограничним срезовима, Та иста тенденција била је и међу Србима у војсци. Опћа је била појава, да се образују групе које ће при прво згоди кад дођу на фронту прећи на другу страну да се боре против Аустрије, У таком једноме комплоту учествовао сам и сам, кад су ме били одредили за фронту 1916, дакле далеко прије него се појавила нада да ће Германија бити тучена, у најтеже доба по Српство, кад је и Црна Гора пала. Било нас је у договору четрнаест Срба православних, од којих сам редов био само ја а остали наредници, поднаредници, и

466