Nova Evropa

значе оно што тамо Немац, Холанђанин, Данац. Или, ако се већ хоће залазити у етнолошке и топографске појединости, онда и међу самем Србијанцима правимо разлику, и то веома одређено, између Штумадинаца, Мораваца, Тимочана, Подринаца, и Мачвана, да и не идемо дубље у Јужну Србију, или преко Дунава и Саве и Дрине на север и запад, међу Србе из Војводине, из Хрватске и Славоније, из Босне и Херцеговине. из Црне Горе, и из Далмације.

Кад овако за нас стоје ствари, онда је већ самим тим обележено наше сасвим различно становиште од онога које заступа у предњем чланку Г. Љуб. Стојановић,

признајемо, међутим, да су се прилике за последњих шест година тако неповољно развијале, да је наше гледиште за широке југословенске масе постало непопуларно, у толикој мери да смо, говорећи о актуелној политици, морали и сами суспендовати проповедање наших главних и основних протрамних тачака, да не бисмо и ми од своје стране допринели данашњој збрци појмова која отежава сваки практичан рад на стварању и учвршћивању државе. Али то нипошто не значи, да наше основне идеје нису тачне, и да неће бити можда већ сутра прихваћене и од водећих политичара. Или, ако не сутра а оно прекосутра. И.то не значи, да већ и данас практични политичари и вође народа, у својој души и у својим светлим часовима, не увиђају, или бар не слуте, да су те наше идеје оне праве и основне, на којима почива Југославија, и на којима има она да се изгради до краја, иако се они, недовољно снажни и одлучни, или зависни од разних других момената, или још утонули у племенске традиције и под сугестијом свакидашњих догађаја, повијају за мислима и уверењима који настају од данас на сутра у дневној борби и политичкој утакмици, те који их збуњују и поколебавају скорашњим успехом или изгледом на победу.

Ни сам Г. Љуб, Стојановић, који је свакако један од најтпирокогрудијих и најпросвећенијих србијанских политичара, није имун од оног провоцирања на које се одговара реакцијом. Он жели да чује у чему се, конкретно, састоји та провокација. Ево да му је илуструјемо примером, и то примером који се лично њега тиче. То је онај други рачун с њиме за који смо горе рекли да имамо да га пречистимо. У овоме се случају ради још посебно о провокацији са србијанске стране, не Хрвата или Словенаца, него самих Срба из прека. А ево у чему је ствар.

Г, Љуб. Стојановић написао је, у својој великој и лепој монографији о „Вуку Караџићу“ (која је угледала света ове године), на страни 748 — говорећи о аустрофилству Копитареву — под цртом једну белешку, у којој тврди „да аустријски Словени ни у данашњој генерацији нису веро-

465