Nova Evropa

Подмладак Црвеног Крста подузео-је, међутим, и сам једну врло интересантну акцију, која ће вероватно доскора стати на своје ноге и постати, од своје стране, нека самостална организација, То је; међушколско и међународно донисивање, о којем хоћемо да кажемо овде две три-речи. __ Међушколско дописивање, како га је засновао Подмладак Црвеног Крста, јесте једно колективно дописивање, тојест читав се разред, као „коло“ (јединка у организацији Подмлатка Црвеног Крста) дописује са другим домаћим, или страним, разредом. Писма остају власништво разреда, и након извесног времена сређују се и повезују, те пружају необично занимљив и поучан албум, пун дописница, фотографија, дечјих сликарских и пртачких покушаја, тако да сачињавају право врело за педагога или дечјег психолога. У Чешкој и у Пољској видео сам таквих албума из најнижих разреда, који управо задивљују и показују невероватно висок степен дечјег укуса. У такој преписци учествовало је, школске године 1923/24, у самим (Савезним Државама Америчким на 2500 школа са неколико стотина хиљада деце, Данас измењује на овај начин школска омладина у 28 народа целога света писма, те ствара темеље за будуће међународне личне везе. |

То међушколско дописивање може да буде нчапијонално. и интернацијонално: међу школама једне нације, или међу ученицима разних држава. Подмладак Црвеног Крста, као интернацијонална организација, негује у првом реду интернацијонално дописивање, што је вероватно и природније код нација које имају за собом стогодишње нацијонално и државно јединство, Међутим, мање уједињене нације, као што је наша, требало би можда да се користе овом институцијом у првом реду за нацијонално међушколско дописивање. Видео сам у Пољској колико тако дописивање знатно доприноси ширењу нацијоналних видика међу децом која су одрасла у три различите нацијоналне, културне, и државне средине (руској, немачкој, и аустријској).

Досадашња искуства овим дописивањем показала су дакле, да ова установа доноси разноврсне користи омладини. Она развија реалистички смисао међу децом, приближујући их стварном животу, а уз то оживљује у њиховим очима неке школске предмете који су им дотле били и сувише теорија. Оваким дописивањем уноси се у све предмете нешто душевно што не може да има ни најбољи учбеник, Почиње се, осим тога, стварати и развијати разумевање и симпатија за стране народе, и нестаје предрасуда о тим народима, чији се обичаји, историја, менталитет, и земља, ближе познају. Овим се уједно развија и дечја иницијатива, јер депа настоје да пишу о стварима које их могу интересовати; она настоје да скупе детаље и добијају синтетичке погледе на ствари, Деца додају

478