Nova Evropa

писмима цртарије, фотографије, и слике, што опет развија у деци уметнички укус, Необично је важно и то што деца при писању оваквих писама морају добро да отворе очи, како би што боље описала своју земљу и свој народ пред странцима.

У писма која би, под дечјим рукама, убрзо постала шупља и конвенцијонална, треба наставник да унесе ширег садржаја, те да децу полако заинтересује за ствари које су им најближе и које воле, А како Подмладак Црвеног Крста има ионако у свом програму, да помаже претварање данашње школе празних. речи у школу рада, то ће дечји рад, мушки и женски, моћи. да заузме видно место и при дописивању.

На овај начин могу мали народи стећи познанства међу великим народима, који се редовно не интересују за мале народе, ако им се ови не умеју згодно и ненападно да сами наметну. Досадашње искуство је показало, да, је добро стављати у везу најпре ону децу која се међусобом разумеју, а затим децу која говоре бар сличним језиком, [ако би наша школска деца требала у првом реду да стварају везе са руским, чешким, пољским, и бугарским школама, јер се Словени са мало труда могу да разумеју међусобом. Према досадањим искуствима, изгледа да би међушколско дописивање нижих школа требало да буде само напијонално, док би се интернацијонално дописивање ограничило на више школе, где деца познају и по који страни језик, Даље се опазило, да би добро било стављати у писмени додир децу оних народа који се одвише не воле (то су обично суседи), као и то, да би се у вишим школама, или разредима, могло да дозволи и извесно индивидуалисање при дописивању, јер у извесним годинама младићи, или девојке, постају индивидуалнији, и имају већ личних прта сродних са индивидуама других народа, ма ови били чак из Аустралије, За основну школу изгледа, међутим, да колективно дописивање треба да остане норма. У старијим годинама може дописивање да постане и школом страног језика, основицом за измену мисли и стицање симпатија. Ту се на дописивање може да надовеже друга велика васпитва идеја нашег времена; међународна измена деце, која ће онда још више да допринесе међународном зближавању. Овака измена деце постоји већ у неким западноевропским земљама.

Када тако једном настане живљи контакт међу образованом омладином целога света, онда ће се појавити у свету један далеко јачи и стварнији интернацијонални осећај нето што је био досадањи, већином литерарни или идеалистички. Када се створе и развију живе личне везе међу школском омладином целог света, онда је вероватно да ће школовани људи појединих народа и у каснијим годинама задржати нешто од њих, те тако допринети јачању међуна-

479