Nova Evropa

чланак одмах наш одговор, будући да се идентификујемо с оним уводним чланком „Улога Срба“ (који је написао један од наших уредника и чланова Радног Кола „Нове Евр пе“, Др. Л. Поповић). А не бисмо имали ништа против тога да, према предлогу Г. Стојановића, објавимо и друга образложена мишљења по овоме важном предмету, те тако допринесемо пречишћавању основних појмова југословенске идеологије.

Што се нас тиче — после свега што је о томе писала „Нова Европа“, а што има, надамо се, бар ту добру страну, да је јасно и одређено —, држимо да се овде не морамо упу-

штати у дуго расправљање, Користимо се ипак правом уредника, да наше гледиште истакнемо и овом приликом, суочено. с мишљењем једне уважене и значајне личности, вредне поштовања и сваке пажње у сваком погледу, и онда кад стоји на супротном гледишту него што је наше, Осим mora, ca |. Љуб. Стојановићем имамо да пречистимо још један начелан рачун, који није без непосредне везе с целим овим предметом, · као што ће се видети.

Да је гледиште Г. Стојановића у погледу народног јединства друго него наше, то ће утврдити наши читаоци чим прочитају његов чланак. Нама је то веома жао. И још више: ми знамо. добро, да Г. Стојановић са овим својим мишљењем није усамљен, на српској страни; напротив, да велика већина интелектуалаца у Београду и у Србији, и Срба иначе, тако мисли, иако можда то не каже тако искрено као Г. Стојановић. Али то за нас ствар ни у чему не мења. Ми до својих уверења нисмо дошли преконоћ, па ћемо их бранити ако треба, и противу својих отаца и противу својих синова, као и противу сваког савременог ауторитета који је противу њих.

Већ у полазној тачци ми се разилазимо са мишљењем Г. Љуб. Стојановића: за њега је „Југословенство идеја чије остварење лежи у будућности, а Југославија реалност која је ту, и ово данашње поколење мора је или утврдити или разорити“; за нас је југословенство реалност, нешто што је већ остварено у прошлости, и што остаје, без обзира шта ко о томе рекао, и како ово данашње поколење решавало питање државе и Југославије. Немамо ми дакле шта радити на неком идеалном остварењу Југословенства, јер оно је ту; него имамо да стварамо Југославију, којом ће бити задовољни сви њени поданици и грађани, и Југословени (Србохрвати и Словенци) и сви остали (Немци, Маџари, Румуни. За нас и за наше осећање, и за наше сазнање — Југословенин и југословенство већ данас, и то у пуној мери, значе „оно што например у немачком језичком осећању данас значи Немац, Немаштво“", а Србин или Хрват значе још мање него што тамо значи Баварац, Саксонац, Прус (само за Словенце допуштамо ову другу разлику), док нипошто не

464