Nova Evropa

и других празних речи, као и тврдња и уверавања о доброј вољи. Треба ићи даље. Идеја споразума мора бити конкретизована, јасна и одређена.

Понајпре је потребно да се не бркају споразум и корупција. Доста је било тактичког маневрисања и с овом ствари. Иако нам је врло симпатична озбиљна борба против корупције, ми држимо да су корупција и споразум две одвојене ствари које се не смеју мешати у интересу успеха. Међу присташама једног или другог политичког конститутивног смера биће увек коруптивних елемената, који ће експлоатисати ситуацију за себе. А једнако ће бити и на једној и на другој страни представника чистих убеђења који раде за идеју. И међу прононсираним централистима има лично врло чистих људи, као што има много корумпираних аутономаша и федералиста, Незгодно је стога, да се чистота веже ма за који политички правац о самом уређењу државе, и да се свет припрема и оријентише у том правцу. Под таким девизама неће бити правилна друштвеног груписања ; а без правилна друштвеног груписања нема ни правилна решења постављених питања.

Улазећи даље у суштину споразума, сви прави Југословени морају тражити да се рашчисти ово: да ли се хоће споразум странака, свеједно да ли су оне мешане или чисто племенске, или неки државно-правни споразум народа. На ово друго решавање не може пристати ниједан искрени Југословен, Питање самоодређења народа решено је мировним уговорима, Наша држава основана је на начелу једног народа, који је кроз деценије и векове водио борбу за своје ослобођење и уједињење, и извојштио га скупа с великим савезницима у последњем светском рату. Она не може сада негирати свој основни принцип, негирати дакле саму себе и упуштати се у државноправне спорове, Држава која је ту, ма и конститујисана са много грешака, прихваћена је од нас свих, без обзира нато што су се поједине политичке групе самовољно уздржале од сарадње при њезину изграђивању. Тај факат је изван дискусије и са њим се треба и мора помирити свака политичка струја, па и ГГ, Радић и Корошец, Не сме нико више да каже: ми Хрвати, или ми Словенци, или ми Срби, или ми Муслимани, не признајемо ове државе, јер смо надгласани у овом или оном питању, или јер нам нису прихваћени ти и ти услови, или јер смо ми то тако и тако разумели. Једна југословенска држава, па и овака каква је, то је сад већ политички и историјски факат, о коме се више не може ни расправљати ни споразумевати. Питање дакле народног и државног јединства остаје изван споразума.

Друга ствар је питање ревизије Устава, У томе треба и може бити споразума. Разуме се да ни Устав, као позитиван и темељан државни закон, не може нико да негира

492