Nova Evropa

ranijim stihovima iz Kembridža naići ćemo i na ovu stro{u, uptićenu jednom prijatelju:

»Dear Beacher, you tell me to mix with mankind; I cannot deny such a precept is wise;

But retirement accords with the tone of my mind: I will not descend to a world I despise,«

[»Dragi druže, kažeš mi da se pomešam medju svet;

Ne mogu poreći, da je ovo mudar savet;

Ali povlačenje u sebe slaže se bolje sa zvukom mofa duha; Neću da se spuštam medju svet koji prezirem,«)

Ovi djački stihovi dobili su docnije i stvamo obeležje u Švajcarskoj, i delomično za njegova boravka u Italiji, kada je, s uvredjenim samoljubljem usled napada u Engleskoj, preuzeo bio na sebe tako ubedljivo pozu mizantropa i držao svoja vrata zaključana »pred svetom«, mada se u zrelijem dobu to njegovo preziranje celokupnog sveta зусјо зато па preziranje jedne posebne klase (bolje reći: kaste) u njegovoj otadžbini,

Pa ipak, ako bismo u tim i sličnim еКзсеп Споз па ( а njih je, to stoji, mnogo) hteli da tražimo Bajrona, mi bismo. bili na krivu putu, Ne može se na osnovu izvesnih momenafa, ćudljivih, burnih, i eksplozivnih, bazirati ceo pojam o njegovoj ličnosti, niti se sme kroz prizmu samo takvih incidenata Медан па njegovu literarnu pojavu, Ne može se to činiti naročito kod jedne ovako komplikovane ličnosti, kod jednog tako zamršena karaktera, kao što je to bio Bajron, ako ne želimo da padnemo u grešku preteranim hvaljenjem ili da ogrešimo dušu preteranim kudjenjem, Da je Bajron svojim literarnim tvorevinama doprineo neobično mnogo obaranju starog režima i stvaranju demokratskog duha — ako ničim drugim a ono izlaganjem ubitačnom potsmehu sve rugobe jednog zardjalog socijalnog sistema, uništivši mu tako jedan znatan deo njegove etičke vrednosti u očima narodnih masa, i tako spremajući teren za buduća pokolenja i da su Bajronove zasluge na tom polju veoma znatne, to je danas neosporno, Čak i takav jedan istoričar, iz опоб »адгибоб #ађога«, Као što je G. Merijot (Marriot) — saradnik na »Istoriji Engleske« pod redakcijom jugoslovenskog prijatelja Ser Čarlsa Omana (koji je takodje jedan konzervativan M, P. za Oksford), i pisac poslednjeg dela u toj seriji pod naslovom »England since Waterloo« — unosi Bajrona kao jednog od najuticajnijih javnih agitatora protiv režima Lorda Liverpula i »svih talenata«, i kaže, opisujući to doba: »Uzbudjenje nije bilo isključivo ekonomsko, Ono je počelo da dobija politički izraz, Sa poklicima za više rada i jeftinijom hranom počeli su da se mešaju i zahtevi za opštim pravom glasa i za godišnjim parlamentom, Demagozi

577