Nova Evropa

»u postupak« jedan stvarni dogadjaj, i ma Još uz to i nameru da ga u narodnom duhu izradi, on se je sa svoga Lovćena retko smeo — šako se vidi da je mogao kadgod je hteo — da laća veНЕЗЋ рофћуаја 1 да leti ka nebesima, Kadgod bi se vrlo. visoko uspeo, gradivo i dogadjaj opomimjali su 6a da mora da se spušta, i ta borba izmedju njegova duha i njegovih filozofsko-etičkih vizija, s jedne strane, i gradiva i dogadjaja koji ga sputavaju i vezuju za teren i akciju na njemu, sa druge strane, oseća se neprestano: ponekad se neskladno sažimaju a ponekad se čak i sudaraju, sa jasnim belegama na mestu sudara, Da je Njegoš uzeo namesto dogadjaja i ličnosti u njemu, koji su u istini bili dogadjaji i u istimi bile ličnosti, slobodne dogadjaje i slobodne ličnosti, bilo simvole bilo mitološke figure, a sa osnovnim idejnim sukobima koje ovi dogadjaji i ove ličnosti razvijaju, on bi pustio svoj krupni duh najnezainteresovanije i potpuno slobodno u mzštanja, vizije, Hilozožisanje, i pesništvo, i sa svojim sjajnim osobinama za let u visoko, za komstruktivno vidjenje spiritualnih stvari, za krupno »zvezdočafenje«, i za držanje u prostorima, stvorio bi epos najšireg i najdubljeg filozofsko-etičkos mteresa, Njegov, u osnovi, romantičarski genije bio je sav stvoren za visoka letenja, po prostoru i kroz vremena, nezadržavajući se na zemlji, izuzev, s vremena na vreme, radi kontrolisanja i odmeravanja, snage, i nevezujući se za nešto stvarno ljudsko koje traži ono što je adekvatno spiritualno, Stvarno, Njegošev genije leži u njegovoj grandijoznoj mašti, a mašta je potencijalna i stvaralačka kao sama priroda; ona preobražava prirodu, na osnovu prirode, — maročito kad je ovako elementarna kao u Njegoševu slučaju, — na takav načim da ona samo liči na prirodu, pa i tu samo na ono što je najbitnije u pfirodi, Njegoš бледа па svet i ma čoveka, i na sve manifestacije njihove, kroz svoj grandijozni teleskop mašte koja mu dopušta da otkriva čitave move svetove, U svojim najvišim časovima, kad je mašta pod punim jedrilima i kad preleće prostore, Njegoš odaje jedno sveprisustvo stvari i svesaznanje bića umiverzuma, — tada su mu vizije bogate i dolaze iz transcendentalnog, On je jedini naš »kosmički« pesnik, književno-flozofski astronom koji iz svoje озтајгасбтсе čafi visoka i velbika nebesa, pravi »zvezdočatac« zvezda koje me vidimo, i uspešni i uslišani bogomoljac ove čudesne majke prirode, Takav je jedan duboko nadabmut čas i ona divna vedanska himna Bogu koju govori vladika, Danilo:

»Bože dragi, 'koji sve uprawljaš, 5 Koji sjediš ma, prestol mebesni . Te mogućim sažišeš pogledom = Sva svijefla: kola m prostoru; Ti koji si razvija prašimu

11