Nova Evropa

стања, у којему смо спрема других народа европских, нашом браћом, — ради чега мимо проче овај зли нарок нас прати, зашто смо привикли робовати, зашто своје силе не познајемо, зашто неко слијепо задахнуће управља Славјанима те се самовољно у туђе вериге вежу... Ја сам, истина је, с овом шаком народа, под анатемом тиранства и шпијонства, свободан, али што ми је боље7 Кад гледам около себе милијоне моје браће ђе стењу у туђе ланце,“ Он опомиње бана да је већ преварен, нуди му по други пут војничку помоћ, јер „што се снажном мишицом не узмогне држати, ово све за ништа треба сматрати“. „Ништа ме до сада на свијету није интересирало толико колико твој посао“, продужава владика; „свако мало и велико моли ти Бога за здравље и за срећан успјех, а ја више од свакога“, Шегош завршава ово знаменито писмо с молбом, да га Јелачић извјештава о даљем току догађаја.

Још прије овог писма, Његош је упутио био једну прокламацију народу у Боки и Дубровачкој Области, којом их позива да без разлике вјере и партије „буду срцем и душом привржени својој народности, и сасвијем вјерни и послушни Јелачићу, своме једноплеменоме бану од троједне краљевине", Ако би их ма ко напао, Владика их увјерава: „Ми смо у сваки час готови вама на помоћ притећи и за вашу свободу с вама уједно нашу крв пролити“. Ако ли се пак обрате туђину, Владика им отворено поручује: „Ми ћемо постати ваши заклети непријатељи“. Ову прокламацију, која се штампана растурала по свој Боки и Дубровачкој Области, изазвао је покушај Венеције да своју власт прошири и на Далмацију. Шегош је на овај начин хтио да осигура Јелачићу залеђе а Далмацију сачува за свој народ.

Посматрајући и данас још догађаје из 1848 године, на даљину од скоро осам деценија, човјека обузима мучно расположење; како ли је тек савременик Његош морао патити кад је видио порушене све своје велике наде које је полагао на Јелачића и на покрет Јужних Словена7 Какве ли су убиствене мисли узнемиривале ту генијалну главу цетињског пустињака! Какви ли су смртни болови раздирали увријеђено срце великог народољупца!,,.

Његош нам је. оставио два документа о свом душевном расположењу посље тшчезнућа његове визије ослобођеног народа. На позив наших људи из Трста, да се упише за члана неког словенског збора који се тамо оснивао, он се радо прима, и оснивачима ће служити на част „ако он (збор) буде славјански“, али се Владика боји да то неће бити, јер,