Nova Evropa

мало позабавити само са овим другим, те одмах истичемо, да фабрика хартије у предратној Србији није било, док смо их неколико затекли на територији бивше Аустро-Угарске.

У старо доба, хартија се је израђивала из влакана биљке „раругиз“. Отприлике у доба рођења Христа пронашли су Кинези методу израде хартије из отпадака вунених и памучних крпа, па се је ова метода у Средњем Веку усавршила, те су се тада употребљавали већ и отпаци ланених крпа, Године 1799, пронашао је Француз Робер (Louis Robert) прву машину за прављење хартије, коју је енглески фабрикант Донкин саградио и ставио у погон (1804); одонда се индустрија хартије нагло развија, те није више могуће набављати толико крпа колико за прераду треба, него је ваљало посегнути и за другим сировинама. Резултат многих истраживања био је, напокон, да се маса добијена из разних отпадака од крпа може заменити сламом или дрвом. Од четрдесетих година прошлога века увелико се употребљава, као сировина за производњу хартије, дрвењача („Нојуасћин“ или „Ноја он") — дрвена маса која се добија механичким путем, стругањем дрва, Године 1853 пронађена је, најзад, и натрон-целулоза (целулоза је дрвена маса добијена кемијским путем), а нешто касније сулфитцелулоза, и одонда се индустрија хартије развија још бржим темпом, заузимајући у привредном животу појединих индустријски развијених земаља врло видно место,

Главна сировина дакле, коју наше фабрике хартије требају, јесу: целулоза и дрвењача. Најидеалнија фабрикација је онда кад фабрика хартије располаже властитом производњом целулозе и дрвењаче. То код нас, жалибоже, није случај, и наше су готово све фабрике упућене да набављају сировине делом у Дрвару (у фабрици целулозе) делом у иностранству. Целулоза је артикал који се тражи на свим континентима, па јој се према томе и цена равна према потражњи и понуди на светским тржиштима, чега ради често целулоза, а услед тога и хартија, поскупљује, све иако све остале компоненте које при калкулацији долазе у обзир упућују на противно ; рецимо, например, да се динар поправио за 5—10%0, али да је целулоза поскупила за 20—25%, — јасно је да и цена хартији, упркос побољшању динара, мора да скочи,

У нашој се држави производе многе врсте папира, почевши са финим цигарпапиром из крпа, па преко финог документног папира, те картона и папира за пословне књиге, из крпа уз примесу дрва, тамо све до разних врста писаћих, канцеларијских, полуфиних и обичних штампарских папира из целулозе и дрвењаче. Осим тога се, од маја месеца 1923, производе такођер и једнострано глачани папири из целулозе, такозвани суперијорпапири, тако да се може рећи да смо само код неких нарочитих врста папира упућени на увоз,