Nova Evropa

По закону, у 1925 години мораће се сви бирачки спискови радити изнова. Дотле ће се руске избеглице свакако вратити у своју домовину, али не више да се тамо кавже по многобројним мистичним кружоцима у сенци каквог охолог властелина, већ да од безброј личних схватања створе неколико колективних мишљења и организују моћне политичке странке, способне да на своја плећа приме терет државних послова. Уколико ми у Југославији то већ имамо, нека проучавају наше политичке странке, — али нека директно не врше уплив на правац политичког живота једне туђе државе, Политичка се права никад не нуде на дар. Ако се, грешком, то и учини, понуђен дар се не сме примити, Стога, на дан 8. фебруара ниједан избеглица Рус не треба да иде на биралиште. И стога, у току 1925 године, све руске избеглице треба избрисати из старих спискова и неуводити у нове бирачке спискове,

Првостепени Судови, као врховна инстанца, дужни су да 0 овоме воде рачуна. [из а Кебпогшп Рипдатетит,

Вес. М. Вукићевић,

судија.

Економски преглед, Индустрија хартије у Југославији.

Потрошња хартије у нашој држави огромна је, па ипак не достиже ни приближно количину предратне потрошње, Специјално накладни посао, како у целом свету тако и код нас, много је попустио, јер је главна читалачка публика интелигенција —- пролетаризована, дочим ратни и поратни б6огаташи, који би имали средстава да си купе књиге, за то немају смисла. А и новине, часописи, и ревије, данас немају ону прођу која би требала да буде по броју житеља, па је потрошња хартије и ове врсте такођер много спала. Једино државни и остали уреди умножили су потрошњу хартије, света бирокрација пише и троши улудо много хартије, Код комерцијалних струка опажа се опет повратак у предратна времена: зараде се смањују, па се штеди и са материјалом, а у првом реду с хартијом.

Индустрија хартије дели се у две посебне гране; на производњу саме хартије из сировина, и на прераду хартије, у разне полуфабрикате и у артикле готове за конзум. Прераду хартије у полуфабрикате и готове артикле врше творнице куверата, растрирнице, књиговезнице, и творнице пословних књига, картонажнице, литографије и штампарије, док се производњом хартије баве фабрике папира. — Ми ћемо се овде

53