Nova Evropa

ПРИЧА МИХАЈЛСКИХ ЧЕМПРЕСА.

Ето, то ти је прошлост, младићу:

под крижевима лежи, под плочама каменим. Кап по кап њенога сока срчу нам жиле,

и бујност наша је од ње.

Сад чекамо нове поклонике Вечноја Мира, да сокове што их одбаци живот

препусте нама.

Друго ти не знамо рећи:

зодине прелетеше над нама као облаци,

славе заблесташе као муње,

људи се осмехнуше као пролећа,

у бесној јурњави према Непознатом.

Само ми стојимо непомични,

као и ово камено корито, рад, којим живот тече,

п мотримо вас, луде, што плачете за друшм лудама што помреше

плачући опет за неким лудама, —

мотримо вас без престанка тде нас обилазите

с дуплирима.

Прошлост! То је овај сазњили брокат, иструли баршун под нама —

А желиш ли причу о будућности7 —

слушај!

Њену ти песму безочно пева машклин: пучанску песму о жуљевима...

Слушај!

Звиждук лађа што долазе из прекоморја, радосни клик будућности

раздире мрке флорове ваше туле за прошлошћу!

SA MISS JOEY NA DANČAMA.

Eto a fa su, za Republihe, vešala stala...

Kao pojaci,

fu su se nehad njihali ljudi! ...

Ali, Miss Joey, haž'fe, zašto oči Vaše su plačne?

· Vaše oči su fužne,

a ipah, u kutu usana Vaših smeh jošte čuči.

118