Nova Evropa
ПРИЧА МИХАЈЛСКИХ ЧЕМПРЕСА.
Ето, то ти је прошлост, младићу:
под крижевима лежи, под плочама каменим. Кап по кап њенога сока срчу нам жиле,
и бујност наша је од ње.
Сад чекамо нове поклонике Вечноја Мира, да сокове што их одбаци живот
препусте нама.
Друго ти не знамо рећи:
зодине прелетеше над нама као облаци,
славе заблесташе као муње,
људи се осмехнуше као пролећа,
у бесној јурњави према Непознатом.
Само ми стојимо непомични,
као и ово камено корито, рад, којим живот тече,
п мотримо вас, луде, што плачете за друшм лудама што помреше
плачући опет за неким лудама, —
мотримо вас без престанка тде нас обилазите
с дуплирима.
Прошлост! То је овај сазњили брокат, иструли баршун под нама —
А желиш ли причу о будућности7 —
слушај!
Њену ти песму безочно пева машклин: пучанску песму о жуљевима...
Слушај!
Звиждук лађа што долазе из прекоморја, радосни клик будућности
раздире мрке флорове ваше туле за прошлошћу!
SA MISS JOEY NA DANČAMA.
Eto a fa su, za Republihe, vešala stala...
Kao pojaci,
fu su se nehad njihali ljudi! ...
Ali, Miss Joey, haž'fe, zašto oči Vaše su plačne?
· Vaše oči su fužne,
a ipah, u kutu usana Vaših smeh jošte čuči.
118