Nova Evropa

borbi«, te da se s njime »i poslednji pošteni Hrvat« »priključuje duševnoj harmoniji hrvatskog naroda«, Mi mislimo, da G, Trum= bić u ovom slučaju nije bio iskren, jer ne verujemo. da bi on i za časak mogao poverovati da Meštrovićeve reči treba onako razumeti kako ih je on protumačio, Pre sveda, to što je na svomi izbornom zboru G, Trumbić našao za potrebno i korisno da iščita iz onih reči — ne stoji u njima, Meštrović nije nikad poricao, ili skrivao, svoje hrvatsko seljačko poreklo, kao što niko pametan medju nama ne skriva i ne poriče, niti to može, svoje hrvatsko ili srpsko poreklo; ali zar već to znači isto što i pristati danas uz jednu ili drugu plemensku stranku !,,, G, Trumbić zna dohro da to fo ne znači, 1 G. Trumbić zna isto tako dobro, da Meštrović nije mogao za dva meseca ıu Americi izneveriti svoje jugoslovensko uverenje, Које je poneo sa sobom na put, pa iznenadno preći na stranu koju danas zastuna G, Trumbić, G, Trumbić je, u jedmom času slabosti i želje za efektom, zatajio svoje bolje znamje, pa je rekao nešto u što sam ne veruje, i u što nema prava da veruje, Mi smo mišljenja, da je G, Trumbić ceo svoj izborni govor štimovao malo i suviše na tremufni efekf, A mi smo uvek za ono Što Je trajno; ma i ne bilo popularno, I zato žalimo što mam ovako držanje vodja opozicije, uz celu ostalu mlitavost i nedovolinu organizovanost opozicije pred tako eminentnom орštom opasnošću i pred fako opasnim i aktivnim zajedničkim neprijateljem, smanjuje nade u njenu pobedu, i ne dopušta da sa odviše optimizma iščekujemo ishod izbora na 8, februara, С. Primena Zakona o Zaštiti Države.

Na Vidovdam 1921 godine ustavotvorac je doneo član 9, Ustava koji glasi: »Smrtna se kazna ne može ustanoviti za čisto političke krivice«, Samo mesec dana docnije, taj isti ustavotvorac, prerušen u zakonodavca, članom 2, Zakona o Zaštiti Države, ustanovljava kaznu smrti za čisto političke krivice, Ovlašteni da cene ustavnost zakona, sudije u Americi odbile bi primenu takova zakona; u Evropi vlada drugi pravni princip, Po tome principu, sudija stoji pod zakonom a ne pod ustavom, Čim je zakon izglasan i sankcijonisan, on je izvršam; obnarodovan postaje obvezan za sve, pa i za sudove, Tako i kod nas, u Jugoslaviji, sudovi moraju primenjivati zakonski propis, ma on bio i neustavan,

Danas cela Jugoslavija miriše na Zakon o Zaštiti Države, kako se popularno naziva »Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi« od 2, avgusta 1921 боФте, А glavna je odlika ovog zakona, što je njime data ogromna diskrecijona vlast sudovima, »Ко učini ma koje od krivičnih dela izloženih u članu

126