Nova Evropa

планове, Тако је он, путујући по нашим крајевима у својству француског „ђенералмајора“ („тлаагбсћа! Чез сћашрз“, како се сам потписује), врбујући војнике за француску службу, до танчина „изучио тадашње стање Црне Горе, упознао се са положајем њене земље; упознао се са јунаштвом и прегнућем прногорског народа, и са његовом највећом и најсветијом жељом: ослободити хришћане испод варварске владе турске и · обновити српско краљевство“ (М. Драговић), па је пао на мисао о устанку, и хтео приступити своме плану пошто постане господарем над црногорским народом, „јербо сагласно природноме току догађаја, рано или доцкан, ови народ мора много помоћи да се ослободи један дио робујућег хришћанства, напослетку ови народ може бити покретачем к обновљењу велике царевине“, како он сам каже у своме меморандуму који је у Русији лично предао рускоме канцелару, представљајући његову „сијатељству“ „резултат својијех труROBA“, у жељи да послужи Царици, и да помогне „срећи оног. народа који га је обукао својим повјерењем“. После несвршене мисије у Русији, он је у Цариграду износио, да је од пнрногорских главара већ изабран, 5, августа 1797, заповедником над ондашњим народом,и у доказ показивао је писмо „С народним печатом од све Црне Горе' и са потписом „губернатора Ивана Радоњића од Његуша“, Јављајући о томе владици Петру (29, јануара 1797), цариградски патријарх Григорије пита владику, да ли су истините речи које говори речени Вујић, и „јесу ли истинита писма са печатом која он при себи носи, и све остало што се Вујића тиче"; а владика одговара, наравно, да је све лаж, и каже за оно писмено пуномоћство да не важи ништа, и да је лажно, „јер губернатор црногорски нема савршено никакве власти над народом, но носи на себи једно само празно име"...

Да застанемо овде мало код те титуле „губернатор'. Главни помоћник „графа“ Вујића био је, у ствари, тај „губернатор" Иван Радоњић, који му је потписао оно пуномоћство, за којега Драговић каже да је, заједно са својом кућом, био највећи противник владике Петра у Црној Гори. Немогући трпети више њихове сплетке и злочинства — описује даље Драговић — владика се обратио народу за помоћ, те су народне старешине и људи од правитељства одузели „губернаторство“ сину Ивана Радоњића, Вуку, и његовој кући (прогласом на народ од 10. октобра 1718), „због тога што је сам посведочио да је писао у име свега народа црногорскога и брдскога, а таква власт од народа није дата никоме осим самоме господину митрополиту да он може писат и одговарат за вас народ“; а пре тога упутише Вуку писмо које почиње овако: „Питамо те, по чему се називаш најстарија фамилија. у Црну Гору, јер ми не знамо и од куда ти је господство

204