Nova Evropa

које оћеш да имаш врх свакојега Црногорца и брђанина, Ми знамо од како је уљегло то име губернатора у твоју кућу на Стана твојега дједа, за нашу велику несрећу, колико је твоја кућа учинила несрећа народу тијем,,. У друго знамо ми и то да пошто се постави, за несрећу народну, твој отан

за губернатора, он никада није радио о добру, ни користи, ни поштењу народноме, но је вазда продава и потписова народ некада Мљечићима, а некада ћесару, и то свагда за своју корист ,. ," Из ове задње реченице види се откуда ове титуле у Црној Гори, и уопште у Приморју, („Губернатор" бележи и Вук Караџић у свом Речнику, за Приморје, у облику „гуверналгур", И Дубровчани су имали губернаторе (намеснике), које су звали и „кнежевима“ (,„Сопје") (види Дра Л. кнеза Војновића „Пад Дубровника" |, стр. 88), А ево одакле воде порекло ови приморски и бокељски „кнежеви“ и „графови“ (исписујемо, у преводу, одломак који се на ово односи из књиге Н, Е, Кбаћећ, „У хлеп des physisch-moralischen Zustandes Dalmatiens und der Buchten von Cattaro“, Berlin 1811)

Conte, mmm на језику урођеника „кнез“, — управо ништа више него нешто имућнији, али и нешто препреденији, Морлак него што је проста маса, Овај наслов постао је готово наследан, све до последњег устанка у Жупи (1804), — Ова врста албанеског племства створена је од венецијанске владе, Свака варош имаде своје племиће, који имају право да међу себе приме когагод сматрају достојним ове части; ово има затим влада да потврди, — Ово талијанско провинцијално племство („Ртоушлај-Аде!") уживало је разна преимућства, Већина ових племића живи од малих поседа или од државне службе. Ово је племство, у сразмеру према осталом становништву, доста многобројно,

Непотребно је, можда, нарочито истицати, да је дубровачко племство, оно право, било сасвим друге врсте,

Овакав „арнаутски", или морлачки, „кнез" био је и Стјепан Зановић (Сопфе Зфећапо де Zannovich, dalmatino, accademico ес, ес,), који је нарочито волео приказивати Млечане као своје прогонитеље — што су они, уосталом, и били, јер су га, још као двадесетгодишњег младића, због преваре у игри, изгонили из Млетака —, означујући разлогом, да му се хтедоше светити „ради његових јуначких чина за ослобођење Црне Горе и Албаније испод османлијског и млетачког јарма", јер „да је већ у својој седамнаестој години био вођом хајдучке чете у далматинским горама, и као такова да га у Млецима осудише на смрт" (Брајер, стр. 108). Доследно томе, ускоро приказивао се по свету и као црногорски војвода, а уједно као законити наследник арбанашког престола, и као потомак славног арбанашког јунака Ђорђа Кастријота Скен-

205