Nova Evropa

доказали своју тезу о одговорности и кривици Србије за изазивање Светског Рата; гдегод има наших противника — а где их нема 2 — ова је фатална књижица добро дошла, Међу првима је и угледна енглеска „Сопгетрогагу Кеујеу" насела познатој загриженој али активној албанофилки а србофобки Госпођици Дурам (М, Едић Оитћат), те је у изводу донела (у свесци за новембар 1923) „главна факта" Г, проф, Станојевића. Али то је био тек почетак. Г, проф, Станојевић, којега наравно нико од „државотворних“ фактора није демантовао, нити назвао дефетистом, —- напротив, који је од тога доба аванзовао за уредника „Народне Енциклопедије", уз припомоћ великог броја наших јавних радника, међу којима и неколико веома угледних —, стекао је међутим друга у проналажењу и откривању тајана Сарајевског Атентата, на које иностранство (и поименце извесни елементи у њему) чека отворених уста, Нико други до сам, главом и брадом, председник бивше Народне Скупштине, и тајни шеф Радикалне Странке, Љуба Јовановић Солунац, нашао је за потребно и целисходно да вади „неке одломке" из својих разбарушених бележака и успомена, па да их да, у зао час, избеглом руском новинару Кејуњину за његову неуспелу „Споменицу десетогодишњице Светског Рата" („Крв Словенства“, Београд 1924). Министар Просвете у кабинету Г. Пашића кад се десио Сарајевски Атентат, сетио се да забележи, и да то сад објави целом свету, да је „било крајем маја или почетком јуна, кад нам једнога дана каза Г. Пашић,,, да се неки спремају даоду у Сарајево и убију Фрању Фердинанда, који је тамо имао доћи и бити свечано дочекан на Видов-дан"; ида после понови, како се изненадио и забринуо, када му „телефоном из пресбироа један чиновник каза, шта се у подне догодило у Сарајеву“, иако сам знао шта. се тамо спремало", Дакле, влада Г. Пашића знала је да се спрема атентат у Сарајеву, и Госпођица Дурам, скупа са свим осталим интересентима по овом предмету у иностранству, није могла пожелети потврду из аутентичнијег извора. за своју тезу. Она је ионако већ, после „факата" у књизи проф, Станојевића, утврдила, да није ни могуће да влада ништа не зна о ономе што спрема и организује Обавештајни Одсек Главнога Генералштаба и његов шеф Драгутин Димитријевић Апис, Она дакле није била лена да ову своју тезу сада опширно, и поткрепљену обилатим наводима из бележака Г, Љубе Јовановића, поново изнесе у „Тће Contemporary Review" (cBecka sa jaHyap 195), те да сврати позорност својих сународника, да се не даду више преварити и „увући поново у заверу за љубав словенских тежња за повећавањем", и да поштено признаду да није само Немачка одговорна за Рат. — Ми знамо ко је М, Е, Дурам, и шта она нама и о нама мисли;

195