Nova Evropa

ovu svoju knjigu; jer ta bibliografija, sa svojih pedesetipet strana, govori rečitije o Bajronovu značaju nego svi drugi argumenti, | | | Profesor Šju ne daje ovu bibliograliju kao poslednju reč па tome polju, iako ona predstavlja velik korak unapred prema bibliografiji iste vrste J, P, Andersona od Britanskog Muzeja. Ni u ovoj bibliografiji, — sem knjiga izdatih na engleskom, Irancuskom, nemačkom, i donekle na talijanskom i španskom jeziku, — izvori i dela iz drugih literatura nisu dodirivani; te kad se ima na umu samo ogromna literatura o Bajronu na ruskom, da i ne pominjemo druge jezike, može da se pojmi kolika bi bila jedna potpuna bibliogralija o Bajronu, i što je s njime u vezi, »Byroniana«, Čak ni ona polja što ih je profesor Šju imao u vidu nisu definitivno obradjena, Tako je piscu ovih redaka došlo do ruku nekoliko stvari koje izbegoše oštrom oku sastavljača ove biblijografije, Prvo, jedna kraća studija od Arhidjakona Spensera: »On the Life and МУппвз ој Гога Вугоп«, ођjavljena u godišnjaku » The Keepsake« za 1832; zatim članak od K, F, Geroulda u časopisu »The Atlantic Monthly« za septembar 1922: »Men, Women and the Byron Complex«; pa »The Library of Literary Criticism of English and American Authors«, pod uredništvom C .V. Moultona, gde se u četvrtoj knjizi daju zanimljivi izvodi iz studija i refleksija pojedinih važnijih pisaca o Bajronu; dalje, studija prof, Alojza Brandla: »Byron und Ху огаемотћ« (»Совшороћа«, Киј, II, 1896: London and New York), i dve nemačke doktorske teze: »Max Beege, genannt Bolling«, na lajpciškom Univerzitetu, napisao je »Byrons Einfluss auf Jugendgedichte Bulwers«, i Tim {Richard Timmj, па Univerzitetu u Rostoku, dao je svoju »Lord Byron und die englische Gesellschaft in ihrer wechselseitigčen Beurteilung«, Sem toga, kako to može da se vidi iz napomene u spisku, prot, Šju nije pregledao treću knjigu »Parodija na engleske pisce«, koju je Valter Hamilton izdao 1886 u Londonu, i time je propustio jedno dosta interesantno i plodno polje, Naročito su saradnici »Punch«-a, kroz prvu polovinu prošlog veka, često pisali parodije na pojedine poznatije Bajronove stihove, osobito u vezi sa aktuelnim političkim dogadjajima. Kada imamo na umu, da je prol, Šju utrošio preko četiri godine marljiva rada na ovo svoje delo; i da je pretražio radi toga Kongresijonalnu Biblijoteku u Vašingtonu, Narodnu Biblijoteku u Njujorku, biblijoteke na univerzitetima Kolumbiji, Harvardu, Jelu, pa Britanski Muzej, Narodnu Biblijoteku u Parizu, kao i čuvenu kolekciju nedavno preminulog Roa (H. C. Roe) iz Notingama, u kojoj je bilo nekoliko najredjih stvari u vezi sa Bajronom, — onda ćemo зћуаин teškoće ovakova posla, A radi dalje ilustracije množenja literature o Bajronu, da pomenemo samo još da je u Engleskoj

270