Nova Evropa

|__CU stvari, muževlja vlast ne može se opravdati, Nema nijednog valjanog razloga koji bi govorio za izjednačenje udate žene sa maloletnikom, ladakom, ili raspikućom, Ali iako se ustanova »muževlje vlasti« ne može danas opravdati, njeno postojanje može se objasniti: ona je postala u društvenim prilikama koje su bile sasvim drugojače od današnjih, i posle se, menjajući se više-manje, održala s pomoću tradicije, U svima primitivnim društvenim zajednicama žene su, usled svoje Нzičke slabosti, količine drugog reda, — njima je potrebna zaštita, To faktično stanje stvari imalo je uticaja 1 na pravni po= ložaj žene, budući da se pravo uvek kreće iza fakata, Žene, neudate kao i udate, nalaze se za sve vreme svoga života pod tutorstvom svojih muških rodjaka, »Devojka, mlada žena, stara žena, ne smeju ništa raditi Do sopstvenoj volji«, vele Zakoni Manu (V, 147J, Udatoj ženi taj tutor je, sasvim prirodno, njen muž; njihov medjusobni odnos dominiran je idejom nadmoćnosti čoveka, Autoritet muževlji izvor je vlasti koju on ima nad ženom, O nekakoj lakomislenosti žene, koja bi bila razloš za'njenu zaštitu, nema ni pomena.

Tako je bilo već u prastarom Rimu, I tu su žene bile pod stalnim tutorstvom, prvo oca i njegovih naslednika, pa posle muža, Ali su Rimljani, još u početku Carstva, uvideli, da ovo izjednačenje žene sa maloletnikom пе odgovara nikakvoj stvarnoj potrebi: stari razlog tutorstva nad ženama bio se izgubio u novoj civilizovanoj sredini, Onda su neki počeli dokazivati, da je ženama potreban tutor zbog njihove lakomislenosti Opropter animi levitatem«); ali je i tu odmah primećeno da taj razlog nije stvaran, Po rečima jednog rimskog pravnika, iz drugog stoleća, Gajusa {In st, I, 190), »izgleda da nema nijednog valjanoS razloga da žene i posle punoletstva ostanu pod futorstvom; jer ono što se često misli, da se žene daju lako prevariti usled svoje lakomislenosti, i da je zato potrebno da imaju futora, više je varljiv razlos nego istinski {magis speciosa videtur quam vera), budući da punoletne žene same vode svoje poslove, a u nekim stvarima tutor samo forme radi daje svoj pristanak, a često da pretor nagoni da i protivno svom mišljenju pristane«, Stoga o tutorstvu nad punoletnim ženama, kojeg je još u drugom stoleću bilo stvarno nestalo, nema više traga od polovine četvrtog veka, Udata ili neudafta punoletna Rimljanka bila je potpuno nezavisna u upravljanju i raspolaganju svojom imovinom, Osfavljamo роstrani čuveni velejanski senatuskonsultum {po imenu konzula Velleus Tutor), iz polovine prvog stoleća posle Hrista, kojim se zabranjuje svima ženama, udatim kao i neudatim, da se obavezuju za drugoga i da garantuju tudje dugove, jer nije još izvedeno načisto šta se upravo htelo ovim »senatuskomsultumom: da li je on donesen u interesu žena, kao sredstvo zaštite,

331