Nova Evropa

ili protivu njih, kako to neki misle, radi suzbijanja njihova rastećeg uticaja u državi; kako bilo da bilo, ova specijalna zabrana ograničena je u šestom stoleću, pod Justinijanom, samo na udate žene, ı samo na dugove koje bi one uzele na sebe u korist svojih muževa, Možda nije daleko od istine gledati velejansku zabranu, bar u poslednje vreme, kao zaštitu žena od muževa, koji su i onda često nastojali da iskoriste materijalno naklonost svojih supruga; možda, dakle, nije pogrešno videti u imbecillitas sexus, o kojoj govore tekstovi, naklonost i zaslepljenost žena prema njihovim muž evima, — Makako bilo, udata Rimljanka je mogla, sa izuzetkom obavezivanja i jemčenja u korist svoga muža, vršiti sve pravne poslove bez ičijeg odobrenja i kontrole,

Od propasti rimske države, pa sve do početka prošlog veka, u ovom pogledu je vladala najveća raznovrsnost, U zemljama koje su pretrpele uticaj Rima žene su, izuzev ne= znatnog velejanskog ograničenja, bile izjednačene sa ljudima. Onde, pak, gSde je posle invazije preovladalo sirovo germanslo pravo, žene su bile pod muževljom vlašću, Samo što ta muževlja vlast počinje u toku vremena da gubi svoj prvobitni karakter: osnovana u početku na nadmoćĆćnostfi, autoritetu muža i роб пјепозн žene, u nju počinje da se uvlači idejao zaštifi žene zbog njene lakomislenosti i neiskustva, A to je vrlo važan momenat za docniju sudbinu ove ustanove, jer, samo blagoJareći ovoj promeni u ideji koja joj služi osnovom, muževlja vlast mogla je da se održi dosada,

Kad je redigovan prvi moderni zakonik koji je organizovao sadašnju muževlju vlast, nije se bilo načisto šta je osnov ove ustanove, Jedan od tvoraca toga zakonika najbolje je, sasvim nesvesno, formulisao tu pomefnju rekavši: »Nadmoćnost čovekova je izvor vlasti zaštite«!;.. Napoleon, medjutim, koji je uzimao učešća u pripremi Zakonika, bio je vrlo jasan; on se, kao svaki vojnik, držao ideje sile, nadmoćnosti, koja je i bila prvobitni osnov muževlje vlasti: za njega je ženin glavni zadatak da radja decu, — zato je on i Sovorio, da je ženB »voćka koja daje voće i koje je svojina vrtarova«, Pa ipak se za muževlju vlast u francuskom Gradjanskom Zakoniku ne zna kakav karakter ima; pravni pisci još neprestano diskutuju stodvadeset godina nije bilo dovoljno! —, da li je ta изфаnova osnovana na staroj ideji muževlje nadmoćnosti, ili na novoj želji da se žena zaštiti zbog njene lakomislenosti, ili na пеКој петобибој transakciji izmedju njih, Blagodareći imitaciji, koja igra ogromnu ulogu u zakonodavstvu, muževlja vlast, sa svojim zbunjenim karakterom, prešla je iz francuskog Zakonika u druge zakonike, pa i u srbijanski, Naravno, nerazvijene društvene prilike u Srbiji iz prve polovine prošlog stoleća,

·

i postojanje zadruge, zahtevali su sami sobom ozakonjenje jedne

332