Nova Evropa

Тајанствена је садржина живота! Чаробне силе обилазе, дјелују тихо и скривено, и ми не знамо одакле долазе. Тешко је проникнути у суштину људског живота, тражећи узроке елементарним појавама. То вриједи и у питању проституције, — Код проституције се поставља етијолошки систем са становишта симптоматског и са становишта бијолошког. Иако нам је симптоматска етијологија ближа, она нас не ДОВОДИ до са= знања истине, до спознаје суштине, Симптоми су разни, = главни су; биједа, помањкање одгоја, односно лош одгој уопће.

Социјалистичка школа налази и узроке проституцији у

7

_капиталистичкој оријентацији, Капитал је онај, тврди она, који тражи жртве својој похоти, Шема сумње, да у етијологији проституције овај моменат игра улогу са јаким постотком. Али ова трансплантација са моралног на материјалистично поље губи знатно, ако уважимо чињеницу, да се већина жена. не проститујише ради комада хљеба, већ да је, напротив, далеко јача пожуда за удовољењем луксузних прохтјева, Исто тако имају право и они који веле, да лош одгој, и помањкање одгоја уопће, начин друштвене симбијозе, виђени и читани примјери, и т, д., да то све дјелује и утиче на постанак и ширење проституције. И то нас све доводи до закључка, да је проституција аквирирано зло, посљедица културе, Томе, међутим, није тако, јер сви ти социјолошки узрочници нису тако јаки, тако моћни, да би довели до тако катастрофалних димензија; они могу бити тек средством и подстреком, да буде у човјеку нешто латентно, Тако долазимо до бијолошке етијологије, |

Данас је утврђена ствар, да је злочин неизбјежно зло, којему је сваки човјек по природи подложан; а сви социјолошки моменти тек су у морфолошком односу одлучни, На исто становиште ваља да се мисаон човјек постави и у питању проституције,

Ното ргтибепиз био је карнивор, те полигамски, односно полиандрички оријентисан. Култура је то стегла, отјерала ту и такву животну оријентацију у изворни нагон, и то све заронила у недостиживе дубине човјечје душе, Али је остао талог у крви. Карниворство траје и данас још у жилама човјека, у форми нагона да почини злочин, Полиандрична, односно полигамична, оријентација стегнута културом у форму брачне везе, и то поја ђепе моногамије, резултира безувјетно свим оним што ми данас називамо појмом проституције у најужем смислу те ријечи, Проституције има међу нама само зато што је она људском роду прирођена, а дремајући нагон могу онда социјолошки моменти лако да распале и до пожара. Има дакле право Давид кад Богу плаче, шта га је мати родила у гријеху. Сви ти латентни капацитети у човјеку чине онај

„источни гријех“, који прати човјека и човјечанство од искони.

344