Nova Evropa

Крива је, међутим, дедукција из исправна становишта, кад се поставља антрополошка тврдња о типу рођене блуднице, Сви покушаји професора и учењака на том пољу, ито га улуо и роз| шогјет остадоше без икаква озбиљна резултата, Констатација неких сићушних деформација на појединим органима не може да задовољи духа човјечјег, који на психолошкој страни налази неизмјерно више диагностика у односу блуднице спрам нормалне жене него на физијолошкој страни, Алрауна је тек једна са порнографском тенденцом обрађена произвољна. конструкција, Толстојева Каћуша Масловна много нам је ближи, схватљивији тип, Каћуша, свијесно вођена сексуалним инстинктом, бива социјалним моментима гурнута у ждрело проституције; она гази том стазом даље, гоњена социјалним релацијама. Али зар би се она могла да одупре корекцијоном настојању, репрезентованом по истом Нехљудову, да није била у њој запаљена притајена прирођена ватра 7 Зар би резултати корекције и превенције у области проституције били тако минимални, да тај начин живота не потпомаже и прирођени инстинкт, односно можда управо зато7,,.

овим изводима, у овакову становишту, лежи природни излаз из збрке теорија и на овоме подручју.

Главно је питање: који је појам проституције одлучан за просуђивање овога проблема са криминално-социјолошког становишта2г — Да ли да се човјек и у том односу заварава, па да сузи тај појам на оно биједно биће што га ноћу сусрећемо, под дрхтавим свијетлом плинске лампе са књижипом у торбици, те да се законом толерирана проститутка сматра јединим видљивим репрезентантом проституције у људском друштву 2 Не, доиста, Већ према оном што смо напред рекли, проституцију морамо посматрати вазда са широког становишта духа времена, а притом не смијемо да губимо из вида чињеницу, да јој физијолошка основка лежи у нама самима, нашем сексуалном инстинкту или, како се лапидарно изражава Св, Јероним: „Рлабо ушћивз т Штаб1а", Једино физијолошка база проституције, т, ј. сексуални инстинкт, постоји на овоме подручју у свим временима, нацијама, и земљама, Морфолошки варира, како рекосмо, проституција квалитативно и квантитативно, при чему одлучују и као мотиви и као детерминанте два фактора; морални — дух времена, и материјални —- клима,

Полазећи са становишта криминално-социјолошког, ваља се држати поглавито моралног фактора — духа времена, Свако стољеће имаде свој властити „дух времена", који тек потомству у познијим вијековима постаје јасним; док дотични дух влада, дотле људи његове законе бесвјесно У себи носе и извршавају их, — постају његови екзекутивни органи, и то сви без изнимке, Дух времена, са својом активом и пасивом, дјелује у овом релативном свијету апсолутно детерминирајући и

345