Nova Evropa

они који могу да кажу да су Маркса учили из његових властитих дјела: Кауцкога знанствена интерпретација и његова тумачења шире Марксов „Капитал“, омогућују и олакшавају његово познавање, Но није он само тумачем Марксове науке, него је у исти мах и сам велик самосталан радник, и његова "су дјела („Диктатура или демокрација“, „Социјална револуција", „Пролетерска револуција“, „Тероризам и комунизам“, „Удес и конац Хапсбурговаца", „Белгија и Србија у Свјетском Рату", „Како је настао Свјетски Рат", и т. д.) свјетскога гласа, (Нажалост, ми на нашем језику од новијих његових дјела немамо готово ништа,)

Управо мајсторски израђен стил, исправност и тачност субјективних и објективних премиса, те жељезна логика са којом изводи своје закључке, особине су литерарног рада Карла Кауцког, Посебно поглавље његова знанственог рада, практичног и теоријског, лежи у томе, да је он најмаркантније повукао границе између чисте социјалистичке науке и, да тако кажемо, комунистичко-анархистичког празновјерја. Ако сви знаци не варају, развој прилика у читавом свијету — а поименце у интернацијоналном социјалистичком покрету —, потврђујући у примјени његове знанствене тезе, дао је њему, а по њему и читавој марксистичкој социјалној демокрацији, најбољу задовољштину, i

Карло Кауцки родио се је прије седамдесет година, у Прагу, одакле је за младих година отишао у Беч. Ту је свршио гимназију и филозофски факултет, Већ у ђачким годинама ступио је у раднички покрет и најактивније сарађивао на социјалистичким листовима. Након распјепа радничког покрета, отишао је у Цирих, а иза тога у Лондон, гдје се је дружио са Марксом и Енгелсом; по одласку из Лондона долази у Њемачку и у Стутгарту оснива познату социјалистичку ревију „ле Меце Хе“, која је стајала на врло високом знанственом нивоу. Отуда се сели у Берлин, гдје постаје правим духовним вођом читавог њемачког социјалистичког покрета, Данас живи у Бечу, у потпуној физичкој и душевној свјежини, настављајући свој обилни публицистички рад.

ауцки није написао посебну студију о Светозару Марковићу; али је у бечкој социјалистичкој ревији „Пет Катр!“, из године 1923, написао студију пригодом изласка књиге млађег њемачког социјалистичког публицисте Хермана Вендла „Aus slidslavischem Е!зогбитенјо" (из које књиге доносимо ниже такођер, у преводу, поједина мјеста из поглавља о Светозару Марковићу), овдје доносимо други дио те студије, који говори о Светозару Марковићу. БА

399