Nova Evropa

1

(Karl Kautsky: „Jugoslaviens Aufstieg und Svetozar Marković“, „Der Kampf“, год. ХУ бр. 6, стр. 188, П дио.) |

| Особина трију племена југословенске државе, у Вендловој се књизи врло добро одражава у трима биографијама најистакнутијих представника: она је у 19. стољећу нашла идеју ослобођења и уједињења југословенског народа. Хрват Јосип Јурај Штросмајер (1815 до 1905) и Словенац Јанез Крек (1865 до 1917) били су католички свећеници, Штросмајер, који се је попео до бискупа, играо је врло значајну улогу у католичкој пркви и изван своје домовине. Србин Светозар Марковић (1846 до 1875) био је, насупрот, социјалиста, — снажан мислилац и борац.

У приказивању Светозара Марковића постизава Вендл свој највећи успјех. Ово је поглавље за нас у сваком погледу највредније, тим више што оно, колико је мени познато, пружа прву исцрпну биографију на њемачком језику овог нашег српског претече,

Марковић није био марксист, а није то ни могао бити. У његово вријеме није се о марксизму ни у Њемачкој могло говорити, lex ErenmcoB „Anti-Dihring“ (1877) упозорио нас је на особине марксизма, а и одонда је још трајало много година док је један мали круг дошао до потпуног разумијевања ових особина, У Србији је, осим тога, недостајао сваки темељ за онај истинктивни, практични марксизам, који су у Енглеској, још прије 1848 године, проводили картисти, наиме пролетерску класну борбу.

Социјализам Светозара Марковића, и његових пријатеља, происходио је отуда што они, као најенергичнији предборци политичког ослобођења и духовног препорођаја српског народа, нису код тог народа налазили ни најмањи ослонац за духовни развој. Они су га морали донијети са културнијег Запада. Разумљиво је дакле, да су одмах попримили најмодерније идеје, И као бунтовници противу турске суверености, и противу од ње одвисне државне управе — која је тек Руско-турским Ратом од 1878 имала да добије самосталност —, они су од Запада с особитом љубављу узимали његове револуцијонарне идеје, које од 1848 године наовамо нису биле више идеје либерализма већ идеје социјализма,

Те идеје није Марковић у Србију унио директно са Запада, него преко Русије, Уска веза са Русијом спада, уосталом, међу оне особине које су Србију разликовале од Хрватске. и "Словеначке, јер су ове свог најбољег протектора назријевале :у Хапсбуршкој Монархији, Срби су, међутим,

_ језично, већ и писмом и вјером били близу Русима. ле тому долазила политика царева, који су, почевши

400