Nova Evropa

да Беч то једва ако може и да схвати! Он је затим критиковао Ноту рекавши да „није успела по форми“, и док се сложио да се седам од десет услова могу да прихвате, учинио је изнимку за тачке 4. и 5, доказујући да би „конзуларна интервенција“ при истрази била довољна, и да услов који би тражио отпуштање у масама официра из службе без доказа кривице може изврћи краља Петра погибељи да га убију, Посланик је нато врло вешто одговорио, да баш такав аргуменат најбоље оправдава држање Беча наспрам Србије; али је Сазонов упорно тврдио, да су Карађорђевићи последња могућа династија у Србији, и да је општи интерес да се избегну „анар· хистичке трзавице“ на границама Угарске, Он је завршио доказујући, да би се питање Ноте могло решити изменом појединих речи, и предлагао је посредовање краља талијанског или краља Ђорђа. Сапари, саошштавајући Сазоновљева топла уверавања, напомиње, да је „руска политика знатно покрочила напред за цигло два дана“ —; најпре кратко одбацивање, затим осуђујући Беч, затим залагање за „европејизацију“ распре, и коначно признавање оправданог карактера бечких захтева и тражење посредоватеља, Јасно је да је Сапари био држањем Сазонова веома импресијониран, иако је у исто време скретао пажњу своме шефу на напоредну активност руских војних кругова. И његов посланички друг Пурталес био је под утиском речи и држања Сазонова, али у свом извештају Берлину он описује њихов разговор као доказ „да је Сазонов донекле изгубио нерве, па да·тражи како би се извукао“, можда под утиском добијених гласова из Париза и Лондона.

Ту је била истинска прилика за мирољубиве напоре, коју је Сазонов од своје стране доиста искористио дајући инструкције своме посланику у Бечу Шебеку, да се обрати Берхтолду те да га придобије за наставак пријатељског расправљања, било у Бечу било још једном преко Сапарија у Петрограду (како Берхтолд сам јавља ОСапарију депешом од 28. јула). Али је Берхтолд отклонио даљи разговор из двају разлога; прво, што јавно мњење у Угарској и Аустрији не би тобоже могло разумети о чему се ради, и друго, што је Србија мобилизовала. и већ отворила непријатељства на угарској граници, „мада је Аустро-Угарска чекала још три дана више", Ми смо већ видели да је до ове одгоде дошло једино на жељу Конрада, да би се могло добити времена за концентрацију, и да су политичари и у Бечу и у Берлину били услед тога подједнако нерасположени и у неприлици, Истина је да је Берхтолд, касно у ноћ 27. јула, доставио Сазонову и талијанском амбасадору у Петрограду, маркизу Карлотију, поруку, да догод рат остане локализован између Аустро-Угарске и Србије, Аустрија „нема намере да чини икаква територијална завојевања", Али, с јединим тим изузетком, Берхтолд није иначе

479