Nova Evropa

ког њихова држања било је, у ствари, опет држање Берлина. 27. јула упозорио је Јагов Берхтолда, да ће у току наредних дана британске предлоге за посредовање примати преко Берлина, али да буде потпуно уверен да је Берлин, далеко од тога да се слаже с њима, сасвим противан томе да би их требало икако узимати у обзир, и да их једино зато доставља што би одбијање могло да помути односе између Берлина и Лондона. Другим речима, Берлин је иза леђа Грејових радио на томе да му онемогући сав напор око помирења а подупирао свога савезника у његовим ратоборним намерама. Следећег дана је сам немачки канцелар Немачку Савезну Владу припремио на могућност једног европског рата, доказујући да Аустро-Угарска не може попустити „ако неће сама да се одрекне свога положаја као Велика Сила", и наговештавајући да ће се Немачка, ако би Русија интервенирала, бацити свом силом на страну своје савезнице („Deutsche Dokume .te” II, бр. 307).

Предлози Сазонова Бечу.

Док се је Греј одважно али узалудно борио, с једне стране да задржи Аустрију а с друге да предобије Берлин за заједничко посредовање, Сазонов се повратио био од узбуђења у које га је бацила Берхтолдова бомба дан након одласка Поенкареова, те је чинио свакојаке напоре да Си отклонио рат, а нарочито је салетао Београд да буде попустљив до крајњих граница,

26. јула примио је немачког амбасадора, Пурталеса. који га је нашао већ „много спокојнијег и врло предусретљива“: он је апеловао „хитно“ за помоћ Берлина при „изграђивању моста" који би задовољио оправдане захтеве Беча, Он је истицао своју живу жељу да се сачува мир, али у исти мах и немогућност да Русија дозволи Аустро-Угарској да Србију сведе на положај „вазалне државе", — Истога дана имао је Сазонов разговор и са Сапаријем, аустријским послаником, који је, према извештају последњега, био необично срдачан.

осланик је порицао сваку агресивну намеру Аустро-Угарске на Балкану, или аустроугарског превентивног рата са Русијом, и приказивао је Берхтолдову акцију као „само-заштиту“ против непријатељске пропаганде, понављајући мишљење Сер Едварда Греја о страшним последицама једног рата, Нато му је одвратио

азонов уверавајући га да Цар и његов цели кабинет имају слично мишљење о Аустро-Угарској, и да „старе пизме"“, које су у Русији владале наспрам Двојне Монархије, помало изумиру, „А што се тиче Словена“ он је додао, „он додуше не би требао то да каже пред аустроугарским послаником, али ето он му признаје да нема нимало осећаја за балканске Словене", који да су „за Русију тежак терет", у толикој мери

478