Nova Evropa

ција навештењем рата“, Као последњи аргуменат у прилог акције обавестио је владара, да је већ дошло до оружаног окршаја код Ковина на Тамишу, при којем да су српске трупе биле нападачи, отворивши паљбу са дунавских пароброда; ово је наведено и у формалној декларацији, упућеној Србији, као пружање доказа новог изазивања, То је изазвало ишчекивано дејство: у јутро 28. јула Фрања Јосиф дао је свој потпис, и навештење рата достављено је одмах Србији.

Стари краљ сматрао је одавна рат неизбежним, — јединим излазом из једне немогуће ситуације, Он је то рекао једаред аустроугарском посланику у Цариграду, маркграфу Палавичинију, приликом аудијенције у јуну 1914, а овај је то причао Конраду (види овога Мемоаре IV, 107), и другима (види и књигу америчког амбасадора у Цариграду, МоргенTay-a „Secrets of the Возрћогиз“, стр, 56, у којој се износи један разговор између оба амбасадора, 18. августа 1914, 0 84. рођендану Фрање Јосифа; ту је Џалавичини причао, како му је Фрања Јосиф, приликом једне аудијенције, у мају 1914, „рекао, да је један европски рат неизбежан“, будући да Централне Силе не могу примити Букурештански Мир као основу за решење Балканског Питања), Али је он инстинктивно измицао испред одлуке, и с врло тешким срцем дао свој потпис на објаву рата,

У ствари, тобожњи окршај код Ковина на Тамишу није се ни догодио, па је цела реченица о томе избрисана са документа који је отправљен Српској Влади у Крагујевац, Тек 29. јуна, када је рат већ постао чињеницом, Берхтолд је сасвим хладно известио свога господара да се ова „вест није потврдила“, те да је стога изостављена из документа. И што је још лешше, он је још и вративши се из Ишла поновио ту исту лаж де Бунзену као један разлог више зашто Грејови предлози за посредовање нису могли бити прихваћени. Да је он у то време свесно лагао, доказује и чињеница, да је у то доба објава рата, у свом крњем облику, већ била отпослата Србији. Исто је тако он тај догађај употребио пи у једном телеграму (од 28, јула) посланом у Џетроград, да. оправда навештење рата. Још није утврђено, да ли је овај тобожњи инциденат код Ковина на [амишу пронашло Министарство Војно, или одговорност за њ пада на Балплац; али је сасвим сигурно, да је иницијатива за њ дошла од неке службене стране, и вредно је забележити, да фелдмаршал Конрад, у својим необично опсежним мемоарима, премда наводи уетђашт докуменат у његовој коначној форми, прелази потпуно ћутке преко самога инцидента,

Навештење рата примљено је са неизмерним одушевљењем у Бечу иу Пешти, и, покрај свег изгледа у позадини да би могло доћи до руске интервенције, реч која се посвуда.

481