Nova Evropa

себе не може се оправдано тражити, никоме за љубав па ни заједници, То би био херојизам, а херојизам није редовна и просечна људска појава.

Овај други качачизам постао је свакидања друштвена напаст. Постао је мода која разголићује жену; очеви, браћа, и мужеви, буне се, али на концу, немоћни, попуштају, „Са две хиљаде не да се живети, господине; ни са пет хиљада не може се право дисати у Београду, где сам стан стоји до 2000 динара“, То је увод. „Без плате и гладан не може се радити!" Логика је ту, а закључак нека повуче онај који је дошао молити да му се реши нека његова молба, жалба, захтев, предлог. Доиста, гладан не може радити, И зар се притом, након пет година лудог уништавања и убијања људства, нико не зна зашто, још може тражити од некога неки херојизам7 А ко је градио, и ко гради палате7 Ко се пјан и сит вози и по копну и по зраку и по мору, ко приређује политичке теревенке и тефериче, на којима се решавају тешки „државни“ проблеми2 Ко разбацује на луксуз7 Од њих се не тражи да гладни раде! ... Ето вам полазне тачке модерном качачизму. Неморално постаје морално, и добија своје оправдање у суштини човекова опстанка, Треба мазати строј; а кад се једном тај човечји строј научио на мазање, тада се лако забораве и прекораче границе потребе, и у њему се рађају жеље за угоднијим и лепшим животом. У истом часу пређена је граница оправданости и сопственог морала: човекрадник ушао је у круг човека-злочинца, у вртлог, а да сам није то запазио.

Ако ово и оваково стање називамо „качачизмом“, разлог је у томе, да не можемо наћи разлике између оног злогласног Саве Трапарића, који у стубишту једне сарајевске куће дочекује поштара да га ударцем омами и одузме туђ новац, и оног бившег начелника у Министарству, који поручује гатачком судији да ће му јавити где се налази златна остава херцеговачких добровољаца, који погибоше у рату, ако му његови наследници признаду половицу те оставе, Јер, има ли ту икакове разлике било по узроцима било по последицама ? Јасно је, да је тежња за олакшањем материјалног живота повод и једноме и другоме; а и једно и друго дело угрожава озбиљно безбедност друштва и доводи до социјалног расула. То је са нашег стајалишта; али са стајалишта извршилаца. другачије се суди: Трапарић ставља своју слободу на коцку, јер он зна шта га чека ако га ухвате, дочим је Господин Начелник у Министарству уверен, да га овај и овако састављен управни апарат неће, не може, и не сме, повући на одговорност. Овај је качачизам заштићен не законом, него

потребом, и праксом; па повезаношћу, прилагођивањем, и

напокон засићеношћу јавног мишљења. Ми се бојимо поћи