Nova Evropa

odgovornim za ono šio se radi i govori u Ovoj državi, baca se blatom i gadom па mmozemstvo koje se za nas mteresuje — a koje je do juče sam zaklinjao svim na svetu da ne okrene od nas lica svoga, — i, ispred svega i sviju, ruži i pljuje najdostojnijeća i najblagorodnijega medju svima, čoveka koji je život posvetio istraživanju istine i borbi za pravdu i pravice, te koji je i njemu i svima nama u Ovoj zemlji učinio više nego iko na svetu, I to zašto? —:; za čamak sočiva, da bi se dodvorio svo· jim budućim saveznicima, ili bar nekima odi njih, i da bi ih poljubio u ruku i u skut zato što su ga strpali u zatvor i držali onde mesecima na belome hlebu!,,, j Jer to je jedino tumačenje za ovaj i ovaki intervju, i DOimence za ona mesta gde se, bez potrebe, poteže ime Dra, Sitona-Vatsona, Izdleda, naime, da je taj intervju, u celini ili u delovima, iznudjen od G, Radića, kao poslednja koncesija od njegove strane pre mego što gda puste iz zatvora, Tih je dana boravio u Zagrebu poznati »prvak« radikalski, i doglavnik G, Pašića, Dr, L, Marković, da »uredi formalnosti« oko puštanja iz zatvora i ispod sudjenja Stjepana Radića, i ostalog vodjstva njegove siranke; pa u te »formalnosti« spada, po svemu sudeći, — i po otkrićima G, Trumbića u Narodnoj Skupštini —, i čudni intervju novoga radikalskog saveznika, To je stvar, svakako, intimne i delikatne prirode izmedju njih dvoje, Pašića i Radića, i ona nas ne bi morala interesovati u ovoj vezi, kad je reč o držanju G, Radića prema jedhom branitelju našeg naroda kome, kako on sam kaže u onoj ranijoj belešci svoga »Doma«, »nije bilo premca u Evropi«,. Ali se nama ovde ujedno radi i o celoj novoj političkoj situaciji, pa je pravo da se zaustavimo malo i na ovom momentu koji, jošte kako, tumači i objašnjava »genezu sporazuma«, — koji je upravo jedini i tumači,

Ima u povesti engleske parlamentarnosti jedam dogadjaj koji je veoma analogan našim današnjim parlamentarnim prilikama: pre nekih 160 godina vodila se u Engleskoj žestoka borba izmedju monarhista i parlamenta, pa su zastupnici naroda bivali izvrgnuti velikim progonima, ako bi u parlamentu govorili protivu kakova vladina predloga; oni su onda utoliko žešće udarali na vladu govoreći pred narodom, U to je vreme i neki Vilks (V\W{ilkes) oštro napao vladu radi mira u Versalju, kojim da su oštećeni interesi engleskoga naroda, Tek što je ovaj njegov govor izišao u štampi, požuriše se državni sekretari da izdadu naloge da se uhapse pisac, i štampar, i nakladmil, Cela stvar dodje pred sud, koji izjavi da ne može suditi budući da optuženoga štiti poslanički imunitet, Onda pokuša vlada da s pomoću parlamenta provede svoju volju, pa se sam kralj Gjordje III (14, novembra 1763) u prestonoj besedi osvrmu ma

123