Nova Evropa

Али не да буде неко ђубре, него нешто поскупље'.,, Доносе дивну ствар од четрдесет тисућа рубаља, „Не, то је

прејефтино, дајте још нешто скупље... „Ево од шездесет : = = -

ПО . “ „Чујеш, Васја, то није за нас; тражимо нешто tt

оље!| „У.

При крају књиге, испричавши своје фантастично бегство, аутор ипак даје израза својој нади, да ће Русија бити опет велика и срећна, Ми смо слободни да му се у томе придружимо, рт. Алексије Јелачић.

Beleške.

Царска Русија и српски народни устанак године 1848 и 1849.

Држим да вреди забележити, као чињеницу, следећи однос између Царске Русије и српског Народа у Угарској за време Устанка 1848 и 1849, -

Од самог почетка Устанка обраћао се патријарх Рајачић Русима за помоћ, и то и преко руског конзула у Београду (пуковника Дањиљевског), и преко руског посланика у Бечу, грофа Медема, и у Букурешту преко заповедника Лидерса молећи их да се заузму за Србе код Цара и код Царске Владе, те да се Србима пошље војна потпора, или бар да се Русија дипломатски заузме за српску ствар. Али су све ове молбе остале неуслишане. Од свију је добијао уверавања о симпатијама, али уједно и негативан одговор: да се Русија не сме мешати у туђе државне послове, нити да се од ње могу надати војној помоћи.

Народни изасланик Коста Богдановић јавља Патријарху 4 (16. фебруара 1849 из Беча следеће; „Код грофа Медема у Бечу примљен сам био на фамилијаран начин, и провео с њим читав сат и четврт у разговору. Он непрестано са овим речима, као закривалом, на среду излази; „Ми званично у туђу државу не смемо се мешати, — шта би свет рекао!,..' Ја из речи пак његових видим, да он за сва наша дјела подробно зна; он и сам вели: „Код мене долазе сви и сваки, и о том се дјелу разговарамо, које је сасвим уредит претешко... Међутим знајте, да Санкције Прагматическе нема више, ни крунисања; ја сам и самим Маџарима рекао, нека у руке пољубе кад онолико добију колико Срби буду имали, Но Срби нека не мисле да ће опет све добити, Како-тако, да половимо онде где нешто Срба има; али како ћете искати пределе где ниједне српске душе нема2 ...' Ово су речи онога који се не сме и неће да меша у туђе послове! Затим је узео и јасно

190