Nova Evropa
начин може само одгодити коначна катастрофа, која услед тога постаје све неминовнијом. Да би се катастрофа избегла, нису потребне оне реформе око којих једни толико настоје а против којих се други тако снажно боре, него је потребно тражити пута и начина да се друштвени живот препороди у правцу да не буде, нити да може да буде, поделе савести. То је полазна тачка. А онда би се све друго лако дало пронаћи и постићи,
(Преведено с руског рукописа.) Александар Громбах.
Pisma „Novoj Evropi“,
Vesti s one strane,
Epilog. (Naš saradnik, i član Radnog Kola „Nove Evrope", G. L M. Pefrović, vratio se nedavno u domovinu iz Amerike, gde je — u Njujorku i Vašingtonu — proveo šest mladih godina na studijama i u
raznim poslovima. Našim čitaocima poznati su njegovi zanimljivi članci i eseji, i njegova pisma, koja smo donosili pod natpisom „Vesti s one strane”, te koja se završuju ovim „Epilogom”. Takih pisama ima deset, rasejanih od I—VIII knjige „Nove Evrope".)
U noći i u rano jutro budi me iz polusna zvono što tamo odnekud sa dekova otkucava časove, U kabini je, kraj mene, jedan rumunski iseljenik koji se, posle svojih dvadeset godina provedenih negde u Detroitu, Mičigan, ili u kakvoj Боје River, sada vraća na svoja pusta rumunska polja puna makovih cvetova, da opet mavuče onu belu Rkabanicu i zbaci sa nogu čvornovite potkovane cipele amerikanske, I sve se pipa svako jutro oko 'prsluka, i sumnjivo gleda u mene, Sigurno se uverava jesu li mu još tu negde ušiveni u denjčić dolari, Zatim idemo u trpezariju, doručkujemo za dugačkim stolovima, ı smešimo se usiljeno levo i desno prema svemu što tu sretamo u odredjeni čas, za sve vreme putovanja, Onda se izlazi na zadnju palubu gde nas greje sunce, što je uzletelo visoko mad Okeanom, i gde uvijeni u tople kapute i izvaljeni po ladjarskim stolicama slušamo kako se monotono razbijaju talasi o bokove našeg parobroda,
Ja ostajem najduže, Ostajem do dockan u noći, kad svi već odu u svoje kabine, ili u trpezariju da slušaju koncerat, a na palubi ne ostane više ni žive duše; samo što poneki mornar iskoči iz mraka i prodje žurno gurajući u stranu dugačke stolice za odmaramje što štrče na sve strane, Tamo, u pravcu odakle parobrod dolazi, tamo je Amerika, tamo je Broad-
302