Nova Evropa

дија дочекује ме влажним дахом вечерње свежине, Далеко на затаду, свом дужином, пружио се Рудник са залазећим сунцем на северном крају своје дуге кичме, — тако да цела планина има лик огромног, једнооког, гуштера чије око, сноповима и на све стране, разбацује вечерњу румен. Са падина Котленика, Рудника, Венчаца, и Космаја, тихо се слива тама, сиви сутони трепере поврх безброј благих брежуљака, тајанствено смењујући летњи дан. Небо без облака, дан се смеши и гасне, Изненада, тамо на зренику, искрсне Опленац са Краљевом Црквом на својим плећима. Осетих да путујем кроз југословенски шатор слободе, у коме вечито тиња заветни жртвеник. Појави се и моје сеоце; његове се куће беле у модром зеленилу, попут лабуда у планинском језеру. Поветарци допиру са удаљених планина, траве се њишу ливадама...

O, како сам жив, како живље струји крв по жилама, како се на врелу живота буди и освежава живот... овде, где сам сродан и са подземним врелима!.,.

Из кревета, кроз отворен прозор, посматрам играње звезда поврх зупчастих шума. Са сеоских прела, кроз ноћ, допире звонка песма девојака које се натпевају:

... Кићано небо звездама А равно поље овцама...

На очи се лагано спушта сан, и душа путује голубијим

путевима у незнан.,, ж

Свањива ведар дан. Са пушком о рамену, улазим у шуму. Јутру у поздрав, грлице пуштају своје грлене трилере, док јутарње магле, као беле птице, лете у вис усусрет својој нирвани, сунцу, које се помаља на зренику. На једном пропланку, усред шуме, наиђох на два стара гроба, обележена огромним неотесаним каменовима и примитивним плочама, Све је то срасло у маховину, из које једва провирују најивно урезани крстови, док се натписи и не виде. У једном почива мој прадед, сахрањен ту пре стотину година, подлегавши ратним напорима из Првог Устанка; пре њега, у другом је сахрањен његов стриц, који је погинуо у борби на Мишару, одакле га је донео његов брат, кнез-Јока, и ту укопао. Доцније, кад су насељеници поврвели са свих страна у слободну али ретко насељену Шумадију, и покушали да ову шуму захвате, —- ови су гробови послужили као тапије, и шума је остала и даље својина потомака оних чији мртви леже у њој.

Цела је Шумадија засејана таким усамљеним, старинским споменицима, Време је истрло натписе и крстове и, обрасли у маховину, они су данас живи гробови незнаних јунака из оба устанка, У њима мирно леже мртви горостаси; живи, они су полагали животе за економску и политичку слободу; мртви,

306