Nova Evropa

они су понос и најачи доказ сопствености њихових потомака, понос и тапија у камену. Некада је по овој шуми народна машта стварала духове и виле, Данас се култ духова претворио у свесни култ предака и, свакад о задушницама, захвални потомци пале свеће великим прецима који леже у усамљеним гробовима; они почивају ту, у својој земљи, испод камена и маховине, незнани јунаци и плодоносне језгре из којих је динамика људске воље створила, доцније, све социјалне и политичке творевине, тако да смо данас дошли до највеће творевине у животу Јужних Словена, — Југославије,

Песме жетелаца измамише ме ван шуме. Изнад тучних њива таласа се сазрело жито и љуља занијани клас, По њивама, наоружани срповима, војске жетелаца су у покрету, док Жетварска Песма не престаје. Ову песму певају грлате девојке и жене; она служи као подстрек на рад, и као телефон између радника са удаљених њива, И чим песма престане, одјекне поздрав певачицама из стотине грла;

— Хај, хај!.. Хеј, хеј!.,.

А тај узвик значи; „Дивно! Пљескамо вам | Нисмо уморни ! Издржаћемо до краја! Савладаћемо њиву до мрака!" И док су влажним знојем дисале живе њиве, преко целог дана орило се:

— Хај, хај!... Хеј, хеј!,,.

Ову ноћ хоћу да проспавам под ведрим небом, окружен скаскама пчела, у уљанику,

Целе те ведре ноћи шумиле су око мене скаске пчела по кошницама, а у глави ми се ројиле неочекиване мисли. Духом сам летео по лепој Словенији и посматрао оне огромне шуме четинара, чија се стабла претећи дижу у вис и опомињу на скамењене војске што су биле, једна за другом, у покрету. И те војске џинова као да још увек пркосе и хоће да јуришају на небо, — али шта је то пред њима На самом врху брда стоји кокетно узбарјачена црква; и нема словеначког брега који не носи какву накострешену квочку:; цркву или замак. Силом попете на висину, шире оне озго песимистичан, скептичан, према својој држави недовољно пажљив и готово непријатељски поглед на свет. Вековном дресуром, попови и грофови натерали су народ да камен изнесе на висове и тамо подигне знаке своје духовне, политичке, и економске потчињености, „Ното lupus, femina lupior, clericus Јар1азитиз" —; отуда се несамо у Словенији већи у валовитом Загорју, хрватској Шумадији, и данас у потпуности осећа средњевековни провинцијални живот, сав прикован за сеоски тороњ, У Римским Топлицама видео сам масу сељака како, смешним немачким језиком, нуде „милостивом“ газди, сопственику бање, своје производе:

307