Nova Evropa
име, о слиједећем. Министарство Народног Здравља, вођено дијелом особно, а дијелом духовно, начелником тога Министарства, Г. Дром, Андријом Штампаром, започело је врло енергичну борбу против великих народних болештина, углавном против сполних болести, туберкулозе, маларије, и алкохолизма, настојећи поглавито око тога да се спријечи ново оболење, а старајући се мање да се већ обољеле индивидуе излијече, Код тог рада дошло је Министарство Народног Здравља у опреку са практичним лијечницима, не ради тога што би ово дјеловање по себи било противно интересима практичних лијечника, него углавном зато, што Министарство Народног Здравља врло често заузима становиште нерасположења према лијечницима, Ове међусобне несугласице утолико су више за жаљење, што се на тај начин рад и једних и других отежава, и њихови успјеси смањују. Ова опрека изродила се у праву борбу лијечничког сталежа за своју егзистенцу, и привукла је до толике мјере интересе лијечника, да једва остаје мјеста за. третирање питања више опћенитог значаја,
То се најбоље видјело и на овогодишњем Конгресу. Ипак су, на иницијативу предсједника Друштва (Дра, Момчила Ивковића), започете прве радње на оснивању Свесловенског Лијечничког Удружења, Присуствовали су Конгресу као гости Руси из Југославије и Бугарске, Пољаци, и Бугари, Чеси се нијесу одазвали, премда су више пута позвани, (разлоге нијесмо могли сазнати); али се надамо, да ће личном заузимању предсједника поћи за руком да и њих приведе што скорије к сарадњи за наш велики заједнички циљ, Стварање Словенског Лијечничког Удружења је свакако симптом оздрављења међународних и међуплеменских прилика. Долазак Бугара, напримјер, који је услиједио на позив нашег Лијечничког Друштва, свакако значи један историјски акт, утолико већег значаја што је баш Србин (Др. Ивковић) био онај који се је усудио први пружити руку помирења, немарећи нити за евентуалне неугодне коментаре којима ће оваки корак бити попраћен од стране ултранацијоналистичких и шовинистичких кругова, Ово је било главним мотивом да је — с обзиром на потребу да се започето дјело стварања Словенског Лијечничког Савеза приведе успјешно крају — поновно изабран Др. Ивковић за предсједника, премда би, по обичају Друштва, био ред на лијечника Хрвата.
Опћенито се много, и с извјесним правом, приговара конгресима, да су то само „параде“, односно прилике за јефтина путовања, и да су њихов знанствени значај и рад, и њихова корист, минимални. Ако питамо, да ли је рад наших лијечничких састанака донио обилних плодова на знанственом, стручном, подручју, морамо искрено признати, да та корист није велика,
пак, с друге стране, видимо, да ови конгреси воде међу-
309