Nova Evropa

собном упознавању и зближавању, који се никојим другим начином не би дали постићи, те се на тај начин израђују темељи за успјешан културан рад. Видимо, даље, да је унутарња снага нашег Југословенског Лекарског Друштва данас већ толико велика, да образује средиште око којег се може окупљати читаво словенско лијечништво, крчећи тако путеве културном уједињењу цијелога Словенства,

Држали смо својом дужношћу, да овако укратко изнесемо извјештај и пред читаоце „Нове Европе", да би као посматрачи нашег јавног живота били у могућности да прате с интересовањем и ову стручну грану културе у њеним опћенитим манифестацијама. Утолико прије што се ради о једној здравој појави, коју баш „Нова Европа“ истиче у сваком правцу: о стварању конкретног Словенства, као етапе за удружено

културно човечанство, Др. И. Херцог.

Књиге и листови,

Друга Руска Револуција, приказана од страних учесника и посматрача,

МТ. Коста Тодоров.

У последње време, више непристрасних странаца успели су да уђу у Русију, с намером да је проуче. Неки од њих (као например делегати британских „Ттаде Џтоп“-а) били су више или мање заведени; други опет искористили су и сачували своју слободу кретања и мисли те су њихове импресије веома драгоцена грађа за познавање стања у Русији након Друге Револуције, Грађанског Рата, и „Неп"-а. Међу страним и независним посматрачима, и Г. Коста Тодоров заузима видно место. Син угледног бугарског генералштабног официра руског ђака —, [, Тодоров је почео и сам своје студије као ђак једне од руских војних академија („Кадетски кор“). Али он није наставио своје војно образовање, него се приликом Прве Револуције уплео у револуцијонарни покрет, и то као анархиста, те је био прво затворен, па онда протеран из Русије. Студирао је затим, и свршио, права у Белгији. У Светском Рату учествовао је као добровољац „Стране Легије" у Француској, борећи се раме о раме са неким од познатих руских револудијонара-емиграната. Пред крај Рата дошао је у Бугарску, где је ухваћен и оптужен за велеиздају, али је доласком Стамбулијскога на владу, ослобођен, заузео једно од главних места у бугарском јавном животу, био бугарским делегатом на Скупштинама Лиге Народа, и послаником у Бео-

310