Nova Evropa

и практичности; требало је учити бродоградњу и грађење тврђава. левање топова и копање руда, а не скупљати тек апстрактно знање, За ово Петар једноставно није имао времена, Но зато је ипак мисао неопходности просвете, и науке уопште, неразлучна од појаве Петрове,

„Петар Велики“, — каже професор В. О. Кључевски, „по свом је духовном устројству био један од оних руских људи које је доста погледати па да их разумемо“. Углавном, својства тога простог и истодобно великог човека била су — честитост и искреност. [о је био човек честит и искрен, строг и непопустљив, како према себи тако и према другима. Мрзео је лаж, ласкање, и подваљивање из дна душе, кажњавајући оштро те пороке, каткада и властитом руком, правећи „шетње“ својом знаменитом палицом по леђима криваца, Напротив, високо је ценио искреност и правдољубље, и познат је случај, како је кнез Јаков Долгоруки, човек жестока темперамента али одличног карактера, својим рукама раздерао у жару свађе у Сенату указ који је Петар био већ потписао, а да га зато није стигла никакова казна, штавише, примио је захвалу Императорову. Исто тако није могао цар Петар да поднесе било какве громке фразе или хвастања. Пригодом спуштања једне нове лађе у море, и славе која је обично затим следила код Петра, стао је неки мало напит поморац да уверава Цара о својој неограниченој верности и приправности да за њега наместу жртвује свој живот; Петар онда зграби хвалисавца за руку, и хтеде му један прст ставити над пламен од свеће, а кад овај поче да трза руку, да се не би опекао, рече му Петар: „Видиш, толико се хвасташ да не би живота жалио за мене, а ево ти је и једног јединог прста за мене жао!.,. Зашто дакле лажеш без потребе!..."

Човек високе прирођене честитости, Петар је тражио честитост и од својих поданика, Он уздиже на прво место законитост и вршење дужности, „Ништа није тако важно за државну управу као одлучно чување грађанских права, јер зашто да се пишу закони, ако се не чувају, или ако се с њима игра као са картама, стављајући боју на боју, чега нигде на свету нема толико као код нас !,.." Захтевајући, у име законитости, од свакога поштено испуњавање дужности, Петар је отворио пут до виших државних дужности несамо представницима виших разреда, него свакоме ко би год показао било какве способности, Међу његовим сарадницима налазимо потомке Рјурика, кнезове Долгоруке, и потомке Хедимина, кнезове Гаљицине, али видимо и бившег продавца посластица — Мењчикова, и покрштеног Жидова, барона Сафирова, и сина оргуљаша лутеранске цркве, пореклом Литвина, Јагузинског, који је у детињству чувао свиње и био „пиколо“ на португалској лађи „Пемјеге",

454