Nova Evropa

Šta otuda proizilazi? Pod raznolikošću vrsta računamo raznolikost delokruga, raznolikost polja delovanja; a u širem smislu, uzimamo ovamo i raznolikost sredin4, u kojima velikani žive, sredina u pogledu doba i istorije, te po ljudskoj okolini i osobinama te okoline, A onda, sasvim prirodno, dolazi do. jedne neočekivano razgranate vrste velikih ljudi, tako da takoreći niko živi nije siguran — ni danas, ni medju nama samima {vidi nedavno izdanu knjigu »Znameniti Hrvati«!) — da ба neko ne okategoriše kao velikog čoveka! Još je veća nezgoda sa raznim stepenima velikih ljudi, Jer ako je momentano i sporedno, gde se ti stepeni završavaju u visini, vrlo je važno da znamo бде ii stepeni počinju, i odakle, sa koje najniže tačke uopšte, i sa kakve najniže tačke iznad prosećnosti?,,., Tu ne ostaje drugo do, sa odgovarajućim poštovanjem, postaviti pitanje: može li svaki čovek da bude veliki čovek, kako i kada on to biva, i kako nastaje? ,,, о

Preostale bi još samo dve tačke gledišta, samo dve, Prva se odnosi na didaktično pravilo za postizanje uspeha; talenat x (puta) energija, — darovitost pomnožena izdržljivošću, To je kratko i Jasno, i izgleda da sve kaže, A druga sadrži sve u jednoj Jedinoj reči; genijalnost!

Da prvo apsolviramo ovu drugu tačku, »Veliki čovek«, odnosno »velikam«, hema, u stvari, sa genijalnošću ništa zajedničko ni srodno, Evo kako to stoji, ukratko, Genije je пајviša normalna i skladna funkcija čoveka sama od sebe; genije ne zavisi od vremena ili doba; genije je uvek čovek dobar; kod genija je samo početak i začetak do danas neobjašnjen, a sve ostalo je samo neizbežna posledica; genije je bezličan; genije se ne nastavlja, ne. predaje, ne nasledjuje, i ne prenosi; vaspitanje, ili modelovanje školom i društvom, za genija je sasvim sporedan dogadjaj; uspeh i neuspeh geniju su potpuno nepoznati i ravnodušni pojmovi, Kod »velikana«, ili velikog čoveka, sve Je obrnuto: kod njega upravo uspeh ili neuspeh i daje glavno pokretanje; bez srećne »konjumkture«, takoreći, nema i nije bilo velikog čoveka; škola i društvo vrše odlučan uticaj na svakog velikog čoveka, — veliki se čovek neguje, sadi, zaliva, prenosi, kalami; veliki je čovek uvek ličan i samo. ličan, i u dubljoj analizi bez komplikacije, prost i jasan produkt; ponajčešće je veliki čovek rdjav čovek; svako. vreme i svako doba ima svoje odgovarajuće velike ljude; funkcija velikog čoveka je nategnuta, zategnuta, istegnuta, napeta, većinom neskladna, sa mnogo lažnoga i nasilnoga, To je, u najkraćim potezima, Genije je druga i drugačija vrsta ljudska, dok je veliki čovek običan čovek, čovek iz gomile, mase, društva, celine, zajednice. To dvoje se dakle ne može i ne sme mešati, Ni pravilo: tale-

447