Nova Evropa

Тек након епохе потпуне декаденце (од половине ХУШ века), почиње поново препород и у књижевности, и у њему важну улогу игра тада француски класицизам ХУПи ХИШ века. Песници и књижевница, устрајним и систематским радом, а под покровитељством великог краља-мецене, Станислава Автуста, настоје да дигну душевни живот свога народа, те напоредо дижу и књижевност пољску на ниво западно-европских култура. Реорганизује се књижевни језик, налазе нови облици, асимилују се стране литерарне врсте, које су се усталиле у француској књижевности и по осталој Европи. Међу осталим, удара се темељ роману и казалишту. Године 1765 отвара се У Варшави прво стално јавно казалиште, без обзира на више стотина приватних казалишта по дворовима велике пољске господе. Књижевност опет сарађује на делу народног препорода, припрема јавно мишљење на промену навика и обичаја, и за политичке реформе.

У томе правцу свесне и смишљене службе народу наставља пољска књижевност и даље, након политичке деобе Пољске, Она је усредоточена, у прво време, искључиво у Варшави. У то доба задобија она чак нову, већу важност, јер помаже одржању и ојачању народности. То се види углавном већ по интересовању за народну прошлост, које, изазивајући цветање историјографије, даје полета нарочито развитку историјског романа, историјске драме, и уопште нацијоналноисторијских тенденца у књижевности, Ова нацијонално-књижевна револуција дошла је из поглавито источних делова Пољске, који — након пар векова културног удаљавања тек сада почеше давати праве плодове, да би што боље засведочили своју уску везу с осталом целином народа. И та појава траје кроз читав Х!Х век, сведочећи најбоље о пољском карактеру источних крајева, и опирући се подругљиво настојањима русификације. Међу омладином која се јавља на истоку Пољске дозревају нарочито и песници романтике,

Година 1822, које излази (у Вилни) први свезак поезије А дама Мицкијевића, значи прекретницу у књижевности. Мицкијевић ствара епоху, — епоху романтизма, која би се могла назвати уједно епохом велике народне књижевности, Сваки нов свезак његових списа био је догађај, откровење нове уметности и уједно нових идеја народних. Споменућемо овде само „Огладу“ („Дедови“), фантастичну драму; па „Конрада Валенрода“, историјски спев, апотеозу љубави према домовини; и — после пропасти новембарског устанка — „Омаду“ трећи део, у којем је народна бол узела димензије прометејског сукоба између човека и Бога, пре него што ће у песнику победити хришћанско повлачење у себе и вера у тријумф његова рада; напокон, „Пана Тадеуса" („Рап Тадеиз2“), дражесну епску слику живота и обичаја древнога пољског друштва у

516