Nova Evropa

терно на лутрији“. Борио се у Рату и написао је „Наше чистилиште" Када је дошао мир, читао је у Кући Дантеа „Спев о Бевилакви“. Родио се у Риму (1889), и важи као један од првих лирика садањег талијанског литерарног момента. У овај број „Нове Европе" улази овим својим прилогом пре свега зато што је и он фашист; а:друго, што се лепша књижевна ствар, за овај иначе политички број, није могла никако изабрати. Објављена већ једному „Ба ега ГеНегама“, нама је уступљена лично од аутора, скраћена и местимице преиначена, иако у суштини иста, Балдини, иначе, колико нам је познато, улази с овим први пут и у нашу „књижевну републику". Б. Р.

Белешке, Атдепбо Зоне.

Ne dirajte Ardenga Soličija onde gde on neće da ga danas dirate, onog Soličija koji se nekad vraćao iz Pariza kao »nepoznati Toskanac«, kao revolucijonar i pobornik moderne umetnosti i literature; već ga uzmite onakova kakav je danas, i kakova voli da ба gleda nova flašistička generacija, Onomadne još reklo se, da je Sofiči za mladu generaciju fašista bio Jedino utočište, kamo su mu dolazili po savete i s mol bama, u njegov Pogjo {Pogdio a Cajano); i gle, danas se ma sva usta opetuje to isto. Taj današnji Sofiči sasvim je drukčiji od onog kojega smo poznavali nekad u njegovim polemičkim spisina »Scoperte e Massacrid« i »Statue e Famntocci«, Obratio se i on, iako ne katoličkome Bogu, ali zemlji i svojoj maternjoj kući, u zdravoj i tvrdoj Toskani, gde ga i danas njegovi seljaci pozdravljaju sa slatkim »гог Агdengo«, Ovaj strastveni ljubimac Remboa i Bodlera, sa kojim ima i sličnu glavu, ovaj poklonik Sezana, danas govori o Foskolu, i divi se Mazaču, i više ga zanosi njegova Firenca nego Pariz njegovih mladih dan4,

Rodio se Sofiči u Rinjanu 1879, a danas živi u Pogjo a Kajano, blizu Firence, gde slika, piše, i peva, Ovde u ovome broju »Nove Evrope« dolazi nam kao fašist, i ne bez tradicije, Još od »Lačerbe«, koju je pokrenuo sa Papinijem, ра kroz ceo Rat i posle Rata, on je propagovao fašizam, i bio jedan medju prvima koji su se borili uz Benita Musolinija. Damas, makoliko njegov pokret želeo da ба i službeno zaposli, on ostaje postrani, zatvoren u svojoj seoskoj kući, i bori se Još uvek protivu pridošlic4a, uveren da misija fašizma тије Još završena, niti je dosegla svoju pravu realizaciju.

ВА Те

265