Nova Evropa

држави и друштву; оперише са манама и недостацима поданика, — владар и господар; подгријева наду мале и нејаке средине, — њен заштитник и будући спаситељ; зове и пјева ратницима да су они цареви јунака, први и позвани, — он њихов и свој цар балкански; кори и потцјењује Србију, уноси плашак од ње за првенство Црногораца, — он чувар Црне Горе и црногорског престижа, Црногорац воли свој крш, воли своје првенство, — краљ Никола фунгира му као бранилац. Црногорац види и осјећа своје мане оличене у краљу Николи, па га воли и брани; личан, нереалан, сиров, некултивисан, пење се у маштању и надању прикованом уз краљеве бриге о појединцу и држави, и Краљ остаје родитељ, пјесник, апостол, вођ, Краљ, у својој замисли првак и осталог народа, идеалисан, измишљен, створен у свом кругу за своју и њихову задаћу, мучну због саможивости, неизводљиву због извештачености, одродио је своју замисао и своју околину, па су му се плодови сурвали још прије њега. Пјевао је српску пјесму, није ју осјећао; био је Србин, а радио искључиво као Црногорац; био је психолог људи у свом крају, али не и прилика и живота уопште, па је збрисан, Вјерујући да је он предестинирани српски владалац, неодмјерених претензија и амбиција, неиспрпан у интригама, јогунаст, неискрен, похлепан за новцем, с оштром уском себичношћу, с доста смјелости и дрскости, деспотски, краљ Никола је спроводио, насупрот српског и југословенског заједничког идеала, своју политику, и толико се у њој и са њом саживио да није вјеровао, нити је хтио вјеровати, да је кобна по општу народну ствар, па и по њега сама, На несигурној основи, погрешној замисли, са нечистим смјеровима, удружен с рђавим елементима, ухватио се у коштац са заслужном прошлошћу Црногораца, иступио је противу њихових основних тежња, противу живота наше напије, противу новог духа и времена, те је био очевидац пропасти и смрти свога дјеловања, политике која је сама у себи носила, и без других чинилаца, неизбјежни пад.

С нестанком краља Николе, у погребној расплаканости, остали су неко вријеме званични, денацијонализовани, деморалисани, беживотни његови сатрудници, да с његовим именом и разним каприцијозним иступима и подвизима заводе и друге лаковјерне и незадовољне саплеменике, који не видјеше да се у том знаку као бунтовници јављају вође само да оног момента обезбједе своје материјалне угодности. Носиоци, пратиоци, и сљедбеници званичности црногорске, преостаци краља Николе и његова двора, васпитаници његове извјештачене идеологије и његова маштања, лутали су по свијету, све мање хонорисани, промукло гунђајући о сепаратној својој Црној Гори, о посебном народу, и сад, као заморени политички путници, довршујући своју битност и синтезу свог развића,

323