Nova Evropa

један по један генерозно жртвују званичну одору свога сјаја и изолованог госпоства јединству цетињског и београдског, режимског, званичног, монетарног склада и складног рада.

Црна Гора, међутим, она историјска, народна Црна Гора, остаје непомична у стаблу свога довршеног раста, узидана у темеље народне слободе и народне државе уједињеног племена, док њено дјеловање у рату и миру увире у ширину заједничких напора српског народа, парајући и појавом, животом, и падом свагда чисто лице вјековно борбеног Црногорца, који сагоријева без лијека под осјећајем да је кривица и ван њега и код њега и код других чинилаца и узрока, што је у прикрајку његово признање, па и противу свог убјеђења неће да се еманципује од имена краља Николе.

Краљ Никола, са својом династијом и својим политичарима и помагачима, првих дана 1916 одваја се формално од својих савезника, стварно од својих грађана, закључује и припрема мир и капитулацију Црне Горе, Затим напушта Црну Гору да се не врати више, и она га зато осуђује и не даје више да се врати ни послије Рата, иако наслућује да ону своме залету и злокобном трку није сам одговоран. Наслућује да није он сам ријешио издају према Савезницима и према народу, те припремио слом Црне Горе, Успоставом Врховне Команде на Цетињу за црногорску војску од стране Србијанске Владе, ова се заплела и упустила једновремено у војничке и у политичке операције, проткане саможивом племенском сувереношћу; и нескривено је било бистром оку Црногораца, да је то уједно и контрола званичном Цетињу. Српска историја испуњена је неискреношћу, интригама, сукобима својих владара и својих династија, које су — подстицане покрајинским интересима и опречностима — често доприносиле сударима између самих покрајина, па се услијед тога, посред јаких и окретних сусједа, тешко стварала јединствена српска држава; лакше се одржавала поједина племенска држава, око династије, или је династија и стварала државу ради свог опстанка. Ријетко су се у прошлости мирним путем здруживале српске области, ријетко су династије добровољно и мирно признавале власт и првенство једна другој. Послије дуго времена, српски народ је извојевао двије своје државе, које наставише стару историју у притајеним сукобима. Црној Гори услови нису достајали да води и ријеши српско питање, па се са својом династијом израђује за своју властиту величину, док Србија узима да предњачи за цијело племе и србијанску политику чини општом. Европски Рат довео је Србију у изглед пуног остварења и довршења њена проблема, те она ступа с покличем за ослобођење и уједињење свих Србохрвата и Словенаца. И Црна Гора ратује у друштву савезника, пред које износи и она своје аспирације ; евентуални успјех донеће

324