Nova Evropa

круну засебну од Карађорђевића; уведен у Рат, он није прекидао о томе маштати; заинтересовао је Савезнике, комунипирао с Аустријом, позивао се на Црну Гору, повлачио линије разграничења с будућом Србијом, Њенерал Пешић, у име

еограда, имао је парирати сваки његов корак, и контркарирати сваку његову комбинацију. Краљ је непопустљив у својим плановима; ђенерал неосјетљив у извршењима планова своје Владе, Србија је пала, узевши на себе бреме југословенског Пијемонта; изгубила је и своју државу, а лако и престиж у нацији, јер преостаје још једна српска држава, Црна Гора, Али Шумадинац, у ратовима уздигнут и охол, прослављен, племенски горд као некад Црногорац, тешко подносећи пропаст својих армија, своје надмоћи и славе, ипак остаје истрајан, пронипљив, практичан, и београдски политичари уносе још увијек неосјетљивости и свагдашњег неповјерења у све, па према томе дају директиве и свом ђенералу. Раздробљена Србија сад још мање може приволити, нагонити краља Николу, који се има обезоружати: води преговоре, имају му се савјетовати; закључује мир, има му се одобрити; хоће да га искористи и потпише, има се изиграти; гази и тоне у издају и понор, има се отиснути и што ревносније му омогућити издисај без милости и повратка. Краљ Никола је политички тада издахнуо; требало је с њиме прежалити и Црну Гору, војску, име, славу, и сваку снагу њену која би могла у будуће дјело-

вати мимо и поред оквира из којих се чује београдска Влада,

Црногорска војска није ни уништена ни поништена, још је снажна, и поведена у састав србијанске војске под својим именом и барјаком оживила би Црну Гору у очима јавности, ако не и дипломације; опет би било натјецања племенских и династичких центара, и њихових утицаја, јер би Црногорци могли бити потакнути својим заслугама и својим старим именом и у држави уједињеној. Уз то се није ни српска војска још прибрала од катастрофе, па је мјесто Црногораца и њихове помоћи унешена међу Србијанце најстрашнија оптужба, понижавајуће поруге части противу Црногораца ; пронешена је мржња према Црногорцима кроз српску војску, и појачана кроз њу у Србији, јер да им Црна Гора и Црногорци нијесу сљедовали у борбама до краја, Црногорска војска није имала да буде искоришћена за заједничку ствар, већ је било потребно даљем циљу одвојити је и од саме себе и од Краља, и оставити је у Црној Гори, да носи укор због предаје, коју је извршио њен владар уз присуство и садјејство њена Команданта, да пати што није и она изведена на помоћ и сарадњу својој браћи, остављена и спријечена и од свог Краља и од свог Команданта,

С краљем Николом имала је пасти и сва моћ једног центра, који је самосталним својим животом кочио живот заједнички, цјелине, општега, нације и државе, представљене и

329