Nova Evropa

вођене од другог, и створене око другог центра, да би се избјегле препреке за заједнички живот истом народу. Имало је пасти ратничко име Црне Горе и самопоуздање Црногораца, да не би били мимо другог и од другог центра фаворизирани, и да не би у племенској утакмици при стварању заједничке куће ма чиме стрчали, те да би се искључила свака помисао, код њих и другога, да Црна Гора као самостални центар може имати унапријед икакова значаја. Српски политичари и војне старешине то су предосјећали, а свјетски догађаји су им помогли да на томе раде; њихова војна и дипломатска експозитура на Цетињу присуствовала је пропасти краља Николе, који је ионако већ сам себе упропастио, те су допринијели ропству и предаји црногорске војске, коју су заједнички напустили, и допустили су да је краљ Никола оптужује пред Савезницима и да се угнијезде најпогрдније ријечи о њој код српске јавности, Краљ се, по својој урођеној и прирођеној дужности и способности једног изразитог, локалног, напетог владарског себичњака, неуморно борио за своје снове и планове поникле у напорима званичног Цетиња ; ђенерал и београдска Влада су се, по своме схватању далекосежних интереса нације, свим средствима борили да их спроведу и очувају, по својој савјести и дужности, а уз пратњу племенске нетрпељивости. Двије државне струје са одређеним током, ужим и ширим видиком, обојеним племенским манама и званичном безобзирношћу скривене зависти и оштре себичности, сливене неуморним домишљањем у напор како да се изврши дужност на свом послу и на свој начин, репрезентоване у Краљу и ђенералу, помрачиле су право црногорској војсци на признање, да је она, мимо њихово схватање дужности и без обзира на њихово хрвање, своју дужност у Европском Рату, у свим часовима, извршила братски, српски, и мученички, Она је ту своју дужност наставила да врши до краја и кад је престала бити војском.

Народ у Црној Гори, онаквим одласком Краља и ђенерала, постао је туђинским робљем, обузет смртним мукама робовања, тужно лутајући да ријеши загонетку и узроке свога пресјеченог живота. На његов уздах и упит стизала су хапшења, стријељања, интернирања појединаца, група, и маса; ратовима и ратовањем уништеној сиротињи јавља се авет глади, која коси читаве породице; притисак власти, да се омладина одрекне српског имена и народне мисли, носи окове и подруме, лагерску мемлу и изливе свега чемера на народ. А народ ипак гаји вјеру у Србију и у српску побједу! Краљ Никола одржава везе са сином кнезом Мирком и својом свитом, којима аустријске власти указују сваковрсну протекцију и благонаклоност, и са којима воде преговоре о новим сепаратним комбинацијама; али то народ ћутке не прима, не одобрава, не по-

330