Nova Evropa
uostalom, kako već rekosmo, jedini naš politički čovek kojisebidozvoljavadaseu borbiza vlast služi svim sredstvima; to je način na koji on drži mase uza se, i to je ključ za razjašnjenje zagonetke zbog čega se Pašić toliko dugo drži na vrhovima naše politike, »Država je u opasnostil« — to je njegova stalna parola, Pre 1914, Austrougarska i njena balkanska politika dolazile su mu Као naručene da njima zastrašava naš najivni i rođoljubivi narod; i šta mu sve nije tada propušteno iz straha od te »opasnosti«!
Kadgod bi mu se vlast izmicala iz ruku, Pašić je vešto umeo baciti misao da je opasnost na pragu, da će država ргоpasti ako dodje do zaoštrene imutrašnje krize. Primer Kosova lebdeo bi tada svima pred očima, — svima osim, mjemu, koji je znao »šta radi«, Otuda i ona omiljena fraza kod radikala: »Zna Baja šta radil« A. danas, kada više nema »austrijske opasnosti«, kada se i sa Italijom ide pod ruku, pronalaze se novi pojmovi i nova strašila; i pronadjeni su poglavito »antidržavni elementi«, takozvani »deletizam«. Opet se sa njegove strane strašno zamahuje frazom: »Država je u opasnostil« Samo što sad ta ораsnost ne dolazi s polja, ne6o — od sviju onih koji ne idu s njim, Prvo je dolazila od komunista, onda od Radićevaca, pa onda od samog Davidovićeva Bloka Narodnoga Sporazuma; i, najzad, doći će red i na Pribićevića 1 па zemljoradnike, ako samo је stranke jačaju, i ma neki načm zagroze njegovoj vlasti, U stvari, najveći defetist, to je sam Nikola Pašić, On je i osnivač našega defefizma, pa je zbog toga osudjivan i na smrt — in contumaciam., Krivica mu se sastojala u tome, što je štampao proikklamacije kojima poziva Srbe da ne idu u rat protivu Bugar4, te su proklamacije štampane u Bugarskoj, pa rasturane ma vojištu posredstvom agenaa.*)
Lukav i oprezan u svakoj prilici, Vizantinac od glave do pete, Pašić je celoga svoga vrlo dugog veka ostao sebi dosledan,
7) О оте Рамсеуш defletizmu videti više u brošuri Živojina Balugdžića: »Pašić i Paču u službi Otadžbine« (str, 26, i dalje). Tu će se naći podaci ı o čuvenom Pašićevu pismu Suknarovu iz 1885, Balugdžić kaže: »Pašić to pismo nikad nije ni odricao., Njime je on tražio pomoć od Bugarske Vlade pri spremanju upada u Srbiju, uvera· vajući Bugare da će time sprečiti Srbiju da svom snagom napadne na Tursku, Jedno mesto u tom pismu je karakteristično, ,Stvar je hitna, veli se tu, dok Srbija nije upala u Staru Srbiju i Maćedoniju, a posle će sve ići teže!,,, Ja neću da #spitujem, da li je kralj Milan odista imao nameru da upadne u Staru Srbiju i Maćedoniju; ali je nesumnjivo da je Pašić hteotaj upad da spreči, iako je sve Srpstvo onda taj upad smatralo kao prirodnu dopunu sjedinjenja Bugarske sa Istočnom Rumelijom,« 428