Nova Evropa

ı strpljivo je ćutao. Ćutanje je svakako vrima u zemlji i u narodu, gde svako govori i gde niko ne ćuti, ni u politici ni u običnom životu, Sve što bi radio, Nikola Pašić obmotava nekom tajanstvenošću, i nikada se unapred ne može znali njegovo mišljenje, čak ni o pitanjima najmanjega značaja, U vezi s onim što smo ranije spomenuli o njemu kao »ruskom čoveku« u Srbiji, mi smo drugom jednom prilikom dali ovo objašnjenje ćutanja N, Pašića (vidi »Raskrsnica« za 1914, br, 13, i 14., strana 64): „Pašić je bio ruski čovek, ali ne onakav kakav je pre njega bio Jovan Ristić, Svojom vezanošću za Rusiju on čini izuzetak prema svima našim ljudima u XIX veku, koji su imali veza sa Petrogradđom i stajali pod njegovim uplivom, Dok su ovi tražili pomoći i saveta od ruske diplomacije u pitanjima u kojima je uvek bilo harmonije izmedju naših i ruskih interesa, dotle se Pašić stavlja naprosto u rusku službu, i u svojoj se zemlji ponaša kao da je ruski činovnik, On ne misli o državnim poslovima, to za njega čine oni u Petrogradu, On radi onako kako mu se iz Petrograda preporučuje, Otuda Pašićevo ćutanje, to legendarno ćutanje! Otuda Pašićeva hladnokrvnost u najžučnijim debatama; otuda njegovo oklevanje i iščekivanje pri rešavanju i običnih državnih poslova, On je morao uvek ćutati, bojeći se da se ne izbrblija onako kako se ne bi dopalo Petrogradu, Mogao je biti hladnokrvan zato što ga se sama debata nije mmogo ticala: on će uraditi 1 onako kako mu narede sa Neve!,,.«

5

Najviše se otkrio Pašić kao političar i »državnik« u svojoj osnovnoj ideji, u »svojoj« balkanskoj politici, On ni tu, naravno, nije bio originalan, nego samo sledbenik kmeza Mihajla; ili možda tačnije rečeno: on Je i tu samo izvršilac petrogradskih smerova iz vremena kada su slovenofili davali pravac spoljnoj politici bivše ruske imperije, Ali se u jednom času izdao, Posle Balkanskog Rata, dogadjaji pred Bregalnicu zahtevali su odlučno i brzo rešavanje, Zaoštrenost duhova na obe strane bivala je iz dana u dan sve veća, nervoza je rasla, i pritisak javnoga mnjenja zahvatao Je sve više i intenzivnije celo područje. Оргоbani Pašićev metod razvlačenja i izbegavanja rešenja nije odgovarao situaciji, niti se moglo čekati na naredjenja iz Petrograda, jer su se dogadjaji sustizali, pa je trebalo raditi, Šta je tu drugo mogao tada činiti ovaj i ovakav Pašić, nego primiti rešenje koje je zahtevala ogromna većina javnoga mnjenja! Tih dama dolazi on prvi put u jači konflikt sa organizacijom zaverenika iz 1903, koji su u svojim rukama držali vojsku: oni su živo nastojavali da se Bugarskoj ne da ono što joj je ugovorom o savezu obećano, a u tome svome radu nailazili su na složan odziv celokupnog javnog mnjenja. Sve živo što se tada nazivalo

429