Nova Evropa

je seljačko pitanje na prvom i najglavnijem mestu, le ni Vlada ni Stranka u pretežno agrarnoj Rusiji nisu mogle da ба idnorišu, »Čim je otpočela privredna obnova, odmah je na sasvim nov način postavljeno pitanje odnosa izmedju radničkog staleža (t. j. Komunističke Stranke) i seljaštva, U diskusijama sa trockistima, kao i u borbi sa sadašnjom роsebnom strujom u okviru Stranke, u suštini stvari diskutuje se i rešava pitanje o njenoj politici prema seljaštvu u novim prilikama ,..« (»Pravda« od 18, XIIL 1925), »U vezi sa poboljšanjem materijalnog položaja seljaka povećala se i njihova

politička aktivnost«• — kaže Staljm na samom Kongresu; »seljaci su počeli sa većim kriticizmom da gledaju na naše nedostatke, i đovore o njima,,, Opšte nezadovoljstvo seljaka

(u toku poslednje godine) poraslo je, ponegde su izbili čak i pokušaji bune, Sve su to okolnosti koje iziskuju nov pravac strankine akcije na selu« (»Pravda« od 22, XII), Nijedna reč nije se na Kongresu tako često pominjala kao reč »k ula k« (»kulak« znači bukvalno »pesnica«; u Rusiji se, još dugo pre Revolucije, buržuj-eksploatator i uopšte svaki eksploatator, naročito pak seoski gazda-zelenaš, nazivao ovim pogrdnim imenom); za boljševike je »kulak« simvol mnogobrojnih i raznovrsnih seoskih gSazda koji im zadaju mnogo briše, Stvar nije samo u tome, da su se »dazde« počele buditi i prelaziti u otvoremu opoziciju, nego još više u tome što direkino ometaju gospodarske poslove i planove boljševika, Jedam od vodja opozicije, Kamenjev, na sledeći način formuliše ovu tezu na konferenciji moskovske organizacije (u oči Kongresa): »Na našim hlebnim nabavkama mi smo bazirali izvoz u inostramstvo, na izvozu — Uvoz, ha uvozu — razvijanje naširoko naših fabrika, na ovome — bacanje robe na pijacu, a na tome opet napredovanje tirgovine i obrta, i na svemu — naš novčani sistem,.. Od stanja našeđ novčanog sistema zavisi stabilnost celokupnog našeg naтодпов бозгродатсћуа, Его Јапсај«, Медајце! hleba, seljak je već dva puta naterao Vladu da promene svoje eksportne i imporine planove; a nije potrebno objašnjavati šta znači smanjivanje importa sirovina i industrijskog alata za jednu zemlju čija je mdustrija istrošila preko 40% svoje mašinerije, 1 čija Vlada gradi politiku oslanjajući se samo na radnički stalež. »Kulak u našem selu«, veli Zinovjev, »predstavlja relativno malu brojnu snagu.,. Ali kolika je njegova ekonomska moć! Sasvim je verovatno, da u nas ima na 1 do 2 попа Кшака' — isto onoliko koliko i siromaha, Izgleda dakle kao da su te dve snage kvantitativno podjednake; a uporedite njihovu relativnu težinu, ekonomзЕш зпаби, ројетеки гпабај пе зеји!„.« | dalje);

107