Nova Evropa

освајача Сибирије, па преко московских царева и преко Петра Великог све до данашњих московских комесара, — кроз све њих иде једна те иста политичка линија, жеља за Истоком, руски „Drang nach Osten“.

Сваки народ има своје одређене путеве, и своје идеале које неће изневерити догод је духовно жив и свеж, Он не мора ни да мисли на њих, — они ипак живе у његовој подсвести, у његовој души. И сви ми, који тобож „стварамо“ своје теорије и снујемо своје планове, у ствари само испољавамо и остварујемо потребе и захтеве Народне Душе. А душа рускога народа одувек је гравитирала на Исток. То казује цела његова историја. [а експанзија Руса ка Истоку није никада била — како је то случај код других колонизаторских народа — изазвана недостатком простора; али је, више Азија него Европа, Русија одувек осећала да је њезина историјска улога на Истоку, И данас, терајући — дакако из сасвим супротних разлога — ту исту политику, бољшевици доказују да се у суштини народне душе није променуло ништа. Нов је само облик, наслов, — стари, вечни, садржај. Ево и једног конкретног доказа. Данас постоји у Русији такозвана „бољшевичка поезија“. Дакако, мода захтева од свих тих младих песника да запевају славу Пролетерца (с великим почетним словомј, и револуцију глобуса. Али, ако ма и мало дубље загледамо у смисао њихових динамички-оштрих речи, наћи ћемо у њима велику, страсну, попут прикривене ватре, горућу љубав према Русији, заљубљеност у све што одише. руским духом. Чак и „Трећа Интернацијонала“ у њиховим стиховима изгледа као нешто „руско“. Доиста, до овакога народног патоса нису допирали ни сами „славенофили“!.,.. И гле, чудне ли ствари: бољшевички песници „тамо“, евразијци „овде“, — сви се они слажу у својим основним тежњама и расположењима, у своме нагињању ка Истоку, и у свом непријазном држању према Европи. И сви указују Русији дашто, с различних теоретских стајалишта — једну и исту сврху: улогу Азијског Рима...

Нећемо се дуже задржавати на овоме; хоћемо само да истакнемо значај и смисао ове сродности иначе, на око им извана, толико разноликих елемената, Кад људи, идући са разних страна, долазе на једну и исту тачку, то значи да су били на истом путу. Руска књижевност — црвена и бела враћа се поново Русији; и руски народ опет постаје потпуно свој и нераздвојено руски. Пропао је идејни бољшевизам, А с њиме је још очигледније и потпуније скрахирао и практични бољшевизам, и онде где је најосетљивији, у питањима комуне и приватног власништва,

Руски је народ чврст, иако не и шкрт, поседник, „сопственик.“ Не сопственик-конзервативац, већ сопственик који

102